Ношње Босанске Крајине
припадају типу динарских ношњи које се простиру од западне Босне до области Имљана, Бањалучке врховине и Травника на истоку, од падина Грмеча, преко Поткозарја до Прњавора на северу, односно до Грахова, Гламоча, Купреса и Бугојна на југу. Ипак поједине ношње ове групе се сврставају у групу средњобосанских и посавских ношњи.У овако распрострањеној области појављује се велики број варијанти српских ношњи са битним разликама у кроју одевних предмета, у орнаментици или пак у начину ношења појединих делова.
Главне одлике динарског типа у женској ношњи су: дуга ланена кошуља, вунена кецеља и појас, затим различити зубуни тј. Краћи и дужи хаљеци, у шта спада и вунена хаљина често називана модрина или раша, вунене чарапе, опанци опутњаци и црвена капа са белом марамом називана бошча.
Мушку динарску ношњу карактерише краћа ланена кошуља, гаће са уским ногавицама или чакшире, затим сукнени зубун, Чохана јечерма, тканица, чарапе, опанци опутњаци и црвена капа са или без реса.
С обзиром да је ланена кошуља основни одевни предмет динарске мушке и женске ношње, потребно је о њој нешто више проговорити. По правилу, кошуља се облачила на само тело и лети и зими. Преко ње се везује или опасује појас – тканица, а зими се на њу облачи зубун и хаљина, односно јечерма код мушкараца.
Углавном се ради о равном комаду платна који је савијен по дужини те нема шавова на раменима али има отвор за главу. Рукави су равни, те да би се добила потребна ширина за кретање, између стана и рукава се ушива мања коцка.
Женска кошуља је са обе стране проширена једним клином и дугачка је до пола листова. Мушка кошуља је краћа, дужине до кукова, обично се упасује у гаће или чакшире и нема клинове са стране.
За обе кошуље је карактеристичан везени украс на отвору за главу, обично везен вуном у 4 боје, мада постоји и вез белим концем нарочито код мушких кошуља. Понегде се поједини делови веза израђују посебно, па се потом пришивају на кошуљу, ау народу су познати под називом ошве.
Црвена капа је такође заједнички елеменат женске и мушке ношње. Девојачке и невестинске капе су обавезно украшене новчићима, док удате жене преко капе пребацују белу мараму бошчу везену разнобојном вуном.
Мушкарци понекад преко капе носе омотан црвени вунени шал, док они који не носе шал имају капу украшену црним везом.
За остале делове динарске ношње се користи овчија вуна властите производње коју су жене прале, гребале, чешљале, преле па од таквих нити ткале сукно које се оставља сирово или боји у модру, црну или црвену боју.
Опанци су израђивани од сирове, непрерађене коже. Динарска ношња у Босанској крајини није потпуна без накита који је веома богат, а усредсређује се на главу, косу и прса.
Накит је од сребра или сребрбих легура, док је ретко кад од других метала.
Код мушкараца се истичу токе које се причвршћују на прслук или јечерму и део су свечане ношње.
Женски накит је богатији и чине га игле, уплетњаци, наушнице, наруквице, прстење и пафте.Посебну улогу у женском накиту има огрлица са кованим новцем која се зове ђердан. Међутим он је изгубивши првобитну улогу и функцију уоквиравања лица, постао дугачко платно, са низом пришивених сребрњака које девојка спремна за удају добија у мираз од својих родитеља.
Змијањска вез
Гламоч
Јањ – Шипово
Подгрмеч
Поткозарје
Змијање
Текст преузет са адресе: http://www.zapadnisrbi.com/index.php/republika-srpska3/banjalucka-regija-bosanska-krajina/14-banjalucka-regija?showall=&start=22
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.