Милан Васић био је историчар, академик и један од оснивача Филозофског факултета у Бањалуци те његов први декан. Рођен је 1928. године у селу Доња Пецка, у општини Мркоњић Град. Бавио се историјом југоисточне Европе у османском раздобљу. Објавио је већи број научних и стручних радова, приказа и осврта. Био је и члан Академије науке и умјетности БиХ (АНУБиХ) и Академије науке и умјетности РС (АНУРС), предсједник Друштва историчара БиХ, члан редакције часописа „Преглед“ и уредник Годишњака Друштва историчара БиХ. За свој наставни, научни и друштвени рад био је добитник неколико награда и признања, међу којима се посебно издвајају плакета Универзитета у Сарајеву, повеља друштвенополитичких организација Филозофског факултета те 27-јулска награда СР БиХ.
У родном мјесту завршио је основну школу, а у Бањалуци 1950. године Учитељску школу. Четири године касније завршио је студије историје са турским језиком на Сарајевском универзитету. Радни вијек На Филозофском факултету у Сарајеву одбранио је докторску дисертацију на тему „Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином“. Послије кратког наставничког рада у Другој мушкој гимназији у Сарајеву, изабран је за асистента на Филозофском факултету у Сарајеву на предмету Историја народа Југославије – период турске владавине. Након одбране докторске тезе 1963. провео је дуже вријеме на научној специјализацији у Институту за историју и културу Блиског истока и туркологије Универзитета у Минхену. Када је у јуну 1964. изабран за доцента Филозофског факултета у Сарајеву, до 1975. године прошао је сва наставничка звања. Поред историје југословенских народа под турском влашћу, предавао је и одређене специјалне курсеве из историје Османског царства.
Спада у круг истакнутих стручњака за османску и балканску историју. Живот у граду на Врбасу Напустио је Филозофски факултет у Сарајеву 1992. године и прешао у Бањалуку, чији је први декан био од 1994. до 1998. Као редовни професор на Одсјеку за историју предавао је српску и балканску историју од XV до XVIII вијека, а на Правном факултету у Бањалуци држао је предавања из националне историје државе и права. У свом научно-стваралачком раду објавио је више од 60 научних радова. Око 20 његових радова објављено је на пет страних језика: француском, турском, њемачком, енглеском и руском. Своја научна истраживања обављао је у свим југословенским архивима које посједују значајније фондове турских и других оријенталних рукописа, али и у архивима Турске, Аустрије и Њемачке. Држао је предавања на универзитетима у Минхену и Грацу. Реферате на научним скуповима подносио је у Грацу, Брну, Атини, Кембриџу, Минхену и Анкари.
Капитална дијела
„Главно Васићево научно дјело, које га је квалификовало као истакнутог стручњака за историју Османског царства, јесте књига ‘Мартолоси у југословенским земљама под турском владавином’. Мартолоси су били посебан род у турској војсци и ова књига о њима сматра се главним научним дјелом о томе у свјетској литератури за османску историју“, рекли су стручњаци историје о његовом дјелу. Истакли су да је пратио историју настанка, успона и падања овог војног реда у вријеме успона Османског царства, као и његову постепену деградацију након 1683. године. Други по вриједности Васићев научни рад је студија „Градови у Црној Гори под турском влашћу“. Заједно с Браниславом Ђурђевом, издао је и збирку докумената под насловом „Југословенске земље под турском владавином до краја 18. стољећа“. Преминуо је 2003. године, у 76. години, у Бањалуци. Удружење у његову част Удружење студената историје „Др Милан Васић“ Бањалука (УСИ „Др Милан“) је самостално, непрофитно, неполитичко удружење студената које штити њихова права и интересе. Мисија овог удружења је ширење идеје студентског организовања и студентске солидарности. У склопу активности посебан акценат ставља на специфичне области историје као друштвено одговорне науке, као што је однос друштва према прошлости и историјским и културним добрима и споменицима те многе друге активности.