Како је Змијање добило име

О поријеклу назива Змијање постоје многа народна предања која га повезују са ријечју „змија“. Међутим, познати етнолог Милан Карановић у тексту из 1935. повезује Змијање са једном турском ријечју, која нема везе са змијама…

Област Змијање заузима још од половине 16. вијека сав простор између ријеке Врбаса на истоку и Сане на западу, планине Козаре на сјеверу и Мркоњић-града и Кључа на југу. У средњем вијеку на том подручју је постојала жупа Земљаник, а падом под турску власт 1528. на терену Земљаника настаје нахија Кол-Змијање, која се први пут се спомиње у турским списима 1541. године. Од најстаријих времена Змијање је насељено Србима православне вјере. Исламизација у овом крају никада није успјела, а под Турцима Змијањци су уживали одређену аутономију.

О настанку назива Змијање постоји мноштво легенди сачуваних у усменој традицији, а које повезују Змијање са рјечју „змија“.

Тако је познати етнолог и сарадник Петра Кочића, Милан Карановић (1882—1955) забиљежио 1921. године казивање старца Стевана Благојевића из Горњег Раткова: „Кад су Турци освојили ове крајеве, тада је побјегао краљ са грчке границе. Том приликом су му уграбили кћер и силовали. Чуо отац њено јаукање. Запита шта јој би? Она рече: Уједе ме змија. Одатле се, веле, прозвало Змијање.“

Међутим, у листу Развитак из 1935. године године Карановић нуди стручно објашњење настанка појма Змијање, а који изводи од турске ријечи „зими“, која значи немуслиман, поданик под заштитом муслиманске државе.

Кочић је говорио да је име области Змијање поетично, да се поноси што је Змијањац, а на неким краћим стварима се тако и потписивао. Слично је радио и Цвијић, и то тако што се потписивао као Динарац. Многе ће свакако интересовати откуда је дошло име области Змијања, које се за вријеме турске управе звало Кол-Змијање, наводи Карановић.

„Кол-Змијање“ је од „зими“ и „кол“. „Зими“ је од глаголске именице „зимет“ која означава немуслимана, поданика, оног који је под заштитом муслиманске државе, раја. Ријеч „земит“ означава обавезу чувања нечије сигурности, ријеч „кол“ представља стражу, одред, а „зими“ је поданик исламске државе који није муслиман него онај који вјерује у свете књиге, а то су Хришћани и Јевреји.

Зимије су се бринули за снабдијевање турске војске, а имали су и одређен степен аутономије. Према томе, „Кол-Змијање“ се развило од турске ријечи „зими“ (множина „зимијан“) у значењу – ред повлашћених Хришћана у Турској држави са неким војничким дужностима према држави, наводи Карановић.

Кол-Зимијан, одреди Зимија били су, по свој прилици, чувари државног и војног друма којим се турска војска кретала према Славонији и Хрватској, а тај је друм био и веза са везирским Травником. У Подрашници, на Змијању је било и зборно мјесто турске војске, по ријечима Евлије Челебије, турског географа.

Змијањци су се тако бринули о храни и коњима за војску, а због тога су добили одређене повластице – прије свега, имали су своју земљу.

Од Кол-Змијања касније настало Змијање, наводи Карановић.