БОЈ НА МИШАРУ: Тактика којом је уништена османлијска војска из Босне

Подели:

У борбама османлијске империје против српских устаника током Првог српског устанка, значајну улогу имале су и трупе из данашње Босне и Херцеговине. У то вријеме ови су простори  чинили западну границу  велике муслиманске државе према хришћанској Европи. Људство ових јединица већином су чинили муслимани српског језика. Сила која је из Босне напала Србију бројала је 20.000 војника. Под Карађорђевом командом, Срби су се ослањали на утврђену војну базу на Мишару, гдје су довели око 10.000 пјешака и 2.000 коњаника. Историчар Милорад Екмечић овако је описао војну тактику којом су Срби тријумфовали на Мишару:

Мишарска победа је тријумф војне тактике. Она се састојала у онемогућавању противника да војску која је маршовала у три правца споји у једну ударну снагу. Карађорђе је успут кажњавао све сеоске старешине по мачванским селима који су пријатељски дочекивали турске јединице и припремали им храну. По суседним сремским селима Турци су разгласили овај поход и позвали становнике да изиђу на обале Саве и гледају како ће туда у ланцима провести заробљене Србе. На основу једног обавештења са аустријске стране, Карађорђе је тачно знао снагу и наоружање противника, као и правац кретања. Његов план („седи и пиј“, како је наредио нестрпљивим војводама) био је да своју „војску убоицу“ постави на мишарски шанац, коњицу сакрије у позадини како би с леђа изненадила противника, па да битку добије узалудним јуришањем противника на учвршћени простор. За крилне колоне турске војске био је обавештен „да од Саве нема ни у трећег кремена, од Цера ни у четвртог кремена“. Главна битка, 13. августа 1806, трајала је од осам сати изјутра до подне. Турци су нападали на српски шанац, „утврђен заоштрљастим проштацима“, а Срби их пуштали на пушкомет и косили. У првим је налетима био убијен Кулин-капетан. Удар српске коњице у позадину изазвао је расуло, које је Карађорђев јуриш с војском из шанца претворио у панично бекство.  У боју на Мишару затрт је цвет босанске муслиманске властеле. Ови су српски војнички успеси крунисани ослобођењем Београда 12. децембра 1806.

 

ИЗВОР: Милорад Екмечић, Стварање Југославије, Књига I, Београд 1989.

ПРИРЕДИЛА: Редакција

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *