Било је супротности између муслимана у граду и муслимана на селу. Феудалци и муслиманска интелигенција у Босни с презиром су се односили према муслиманима сељацима које су називали потурима. Забиљежено је неколико пјесама ругалица о потурима. Одломак једне од њих гласи:
Зовнем и упитам једног Бошњака:
Како ћеш ми одговорити на ово питање?
Купус који ви називате лахном
И кухате, те са уживањем једете,
Зашто га зову босанским пилавом?
Један разборит човјек који је то слушао рече:
Ево да ти ја даднем прави одговор.
Потури су најсуровији људи,
А купус је најгрубље јело.
Обојица су сурове нарави,
Те је то уистину потурски пилав.
ИЗВОР: Бранислав Ђурђев, Милан Васић, Југословенске земље под турском влашћу (до краја XVIII вијека), Источно Сарајево 2005.
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Niko ne pominje Srbe muhamedanske vere,kako je pisalo u njihovim krštenicama.