Бан Кулин спада у ред историјских личности које су својим дјеловањем обиљежиле вријеме у ком су живјели, и чија је оставштина узидана у темељ националног идентитета и културно-историјског насљеђа Срба.Прочитај даље

Некропола са стећцима Равањска Врата налази се на самим Равањским Вратима код Купреса – пролазу, који спаја Вуковско и Равањско поље. Некропола броји укупно 68 стећака (Доња некропола 43 стећка,Прочитај даље

  Насилно одвајање Босне и Херцеговине од СФРЈ почетком деведесетих година прошлог вијека, које су предузели муслимански и хрватски политички представници и интелектуалне елите подржане од стране својих народних маса,Прочитај даље

Да бисмо потврдили досадашње излагање о ортодоксности фунералних и сакралних споменика из цркава у Херцеговини, даћемо кратак преглед повеља и писама босанско-хумског поријекла с крстовима или без крстова у њиховомПрочитај даље

Надгробна плоча краљице Катарине (1425/26- 1478) кћерке херцега Стефана Вукчића Косаче и Јелене Балшић, и жене босанског (српског – Б. Р.) краља Стефана Томаша, без сумње, један је од најинтересантнијихПрочитај даље

  Данас један дио државне заједнице Босне и Херцеговине обиљежава тзв. Дан независности Босне и Херцеговине. Прије двадесет и четири године два народа у БиХ, Муслимани (од 1993. Бошњаци) иПрочитај даље

МАНАСТИР МИЛЕШЕВА Као праунук краља Стефана Драгутина, који је од 1284-1316 владао Усором и Соли (данашњом сјеверном Босном) након нестанка династије Немањића, Твртко је дошао на српски престо. Послије територијалногПрочитај даље

Стефан Твртко II Котроманић пред крај своје владавине настојао да што више увећа краљеве приходе јер су му из године у годину били све потребнији поред осталог и због плаћањаПрочитај даље

Натпис попа Тјеходрага пронађен је 2003. године, током археолошких ископавања на локалитету Подворнице у Лиштанима на југозападној страни Ливањског поља. Натпис је исклесан ћириличним словима на црквенословенском језику испред којегПрочитај даље

   Краљ Твртко I Котроманић, након свога крунисања за краља Срба, своје краљевање обиљежио је и ковањем златног новца, а за сада је то једини познати златни новац српског средњегПрочитај даље