У Шушњарима је пронађен је један од најстаријих картографских приказа терена, заједно са иницијалима Исуса Христа, који су писани грчким писмом. То директно упућује да је ова црква вјероватно поштовалаПрочитај даље

Међу сведоцима на повељи босанског краља Стефана Остоје Вукашину, Барану и Јурју Вукачићу из 1417. године налази се, између осталих, и „conte Tuerco Borovinich cum la sua fraternita“. Реч јеПрочитај даље

Напомена Повеља је настала послије 14. марта 1357. године. Овом повељом бан Твртко заједно са братом Вуком и мајком Јеленом, потврђује кнезу Влатку Вукославићу и његовим потомцима вјеру господску.  ПовељаПрочитај даље

Одношај неисламскога елемента према исламском у државама исламским регулише уредба првога организатора исламске државе, халифе Омера. Његова уредба брани немуслиманнима грађење и поправљање богомоља, заповиједа им да вјерске обреде вршеПрочитај даље

„Можда сам домородно оптерећен али не видим у Европи мању земљу с тако несрећно огромним миразом наслијеђеним од судара и прожимања неколико највећих евроазијских цивилизација на њеном тијесном простору, цивилизацијаПрочитај даље

Печатни прстен пронађен у Арнаутовићима код Високог, данас се чува у Земаљском Музеју Босне и Херцеговине, под инв. бр. 620.  Прстен је направљен од сребра, а глава прстена има обликПрочитај даље

Прстен протовестијара Трипе Буће, члана угледне средњовјековне племићке породице Бућа из Котора, данас се налази у Археолошком музеју у Загребу на одсјеку за Средњи вијек под ознаком инв. бр. S-3380.Прочитај даље

  Напомена Повељу је издао, краљ Срба и Босне, Твртко I Котроманић 12. марта 1380. кнезу и војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу, сину покојног војводе Вукца. Војвода Хрвоје је од краљаПрочитај даље

Напомена Први који јасно идентификује језик у босанској држави јесте бан Стјепан II Котроманић у својој повељи Дубровнику из 1333. године. Направљена су четри примјерка повеље, по два примјерка заПрочитај даље