У североисточној Босни, у области Власенице (Шековићи), недалеко од манастира Папраће, смештен је манастир Ломница (Ловница) са црквом посвећеној Светом Ђорђу. По већ увреженом народном предању, и овај манастир задужбинаПрочитај даље
Као и за већину босанских средњовековних богомоља, и за манастир Озрен важи предање да је задужбина Немањића, а чије би се упориште могло потражити у чињеници да је краљ СтефанПрочитај даље
гравира манастира из 1889. године На крајњем западу Босне, на ушћу Унца у Уну, у селу Мартин Броду, недалеко од Кулен Вакуфа, а тридесетак километара од Дрвара, сместио се манастирПрочитај даље
Папраћа се налази на истакнутом, живописном месту, на извору реке Спрече испод планине борогова. Река Спреча протиче уређеним коритом кроз манастирску порту, па на тај начин, слика манастира постаје јошПрочитај даље
Постанак манастира Липља, као и толиких других српских манастира, казивања везују уз имена Стефана Немање и Светог Саве. Прве поуздане вијести о Липљу потичу из друге половине 15. вијека, кадаПрочитај даље
Поп Василије – Вајан Ковачевић, у народу Босанске Крајине познатији под надимком поп Вајан, рођен је 7. (20.) августа 1844. године у Притоци код Бихаћа, а умро је 28. новембраПрочитај даље
Босанска Крајина се простире на западном дијелу данашње територије Босне и Херцеговине. Од XVI вијека настањена је у највећој мјери српским етничким живљем. Срби су учинили демографски прилив у КрајинуПрочитај даље
Дабро-босански „Источник“ Дабарску епархију са сједиштем у манастиру Бањи код Прибоја на Лиму, основао је Свети Сава 1220. године. Подаци о дабарским епископима су доста оскудни. Најпотпуније податке о њимаПрочитај даље
Написао: Радован Пилиповић Епархија зворничко-тузланска је значајна организациона јединица Српске православне цркве на простору данашње Републике Српске, односно Босне и Херцеговине. Она има своју древну и садржајношћу богату прошлост, теПрочитај даље
Захумље, Хумска земља и Хум су називи под којима су се у одређеном периоду подразумијевали одређена територија и одређени државно-правни идентитет данашње Херцеговине. Већ у првој половини VII вијека српскаПрочитај даље