АРХОНТ ВЛАСТИМИР
Властимир је први раносредњовјековни владар Срба на Балкану о којем имамо нешто више сачуваних података. Византинци су га називали архонтом Срба. Сматра се да је владао од 830. до окоПрочитај даље
Властимир је први раносредњовјековни владар Срба на Балкану о којем имамо нешто више сачуваних података. Византинци су га називали архонтом Срба. Сматра се да је владао од 830. до окоПрочитај даље
Павловића земља је дуго била аналогна Херцеговини, само што је раније заборављена и што јој име није изведено из титуле, већ из патронимика, који су носили две генерације ПавловихПрочитај даље
остаци града Самобор на Дрини Ново Горажде Милан Војновић, МА Докторант, Одељење за историју Филозофски факултет Универзитет у Београду Границе и жупе „земље“ Дрине Апстракт: Чланак сеПрочитај даље
Под страним изворима у овом раду имамо у виду све оне историјске изворе настале изван територија које је обухватала средњовјековна босанска држава. То су извори настали у сусједству босанске државе,Прочитај даље
Највјеродостојнији свједоци о етничкој припадности становништва средњовјековне босанске државе, јесу повеље босанских владара и властеле, настале на подручју средњовјековне босанске државе. Meђутим, таквих извора је мало сачувано па представљају непроцјењивуПрочитај даље
Територија босанске државе није била мала, али је била недовољно повезана, јер су је сачињавале „земље“ Босна, Соли, Усора, а вероватно и „земља“ по имену „Доњи Краји“. Владар овеПрочитај даље
земље Стефана Вукчића Косаче Политичке околности на Балкану почетком XV вијека биле су деликатне па су свакако морале оставити трага како на став босанских војвода, тако и на прилике уПрочитај даље
Прво познато лично име у породици Косача било је Вук. Његово име је прасловенског порјекла, а у српским крајевима у средњем вијеку било је доста распрострањено. На територији историјске ХерцеговинеПрочитај даље
Српски народ на Балкану је током средњег вијека био изложен притисцима римокатоличке цркве, која је настојала да га преведе из православне вјере у римокатоличанство, и да га стави под својуПрочитај даље
Брзописни тип ћирилице који се формирао у дворској или државној канцеларији за владавине краља Милутина постао је у току XIV векаопштим канцеларијским писмом за акта писана на нашем језикуПрочитај даље
Designed using Magazine News Byte. Powered by WordPress.