Ферман султана Ахмеда III за обнову Старе цркве у Сарајеву

Подели:

Ферман султана Ахмеда III из 1729. године издат је на молбу Срба из Сарајева,  који су молили султана да одобри обнову Старе цркве у Сарајеву, што је султан и учинио. Ово је најстарији сачувани турски документ о обнови Старе цркве, а било их је више кроз историју. Писан је на турском језику и чува се у Музеју Старе цркве, а текст фермана доносимо на основу превода Хамида Хаџибеговића из његовог рада „Stara pravoslavna crkva u Sarajevu po turskim dokumentima u njenom muzeju“ објављеног у часопису „Naše starine“. Текст фермана је веома значајан за датовање настанка Старе цркве, који је смјешта у доба прије турских освајања Босне, или како султан обраћајући се Сарајевском кадији пише у ферману „ако је то црква која им је остављена од царског освајања, да их нико не омета у њеном поправљању на старом темељу“. Пошто је поправка одобрена значи да је црква била на том мјесту у вријеме турског „царског“ освајања ових крајева. Видимо да је православних Срба било на подручју Сарајева у вријеме пада Босне, и то су вјероватно они хришћани који се спомињу у најстаријем сачуваном дефтеру од 1485. године, по којем је у Сарајеву тада било 42 муслиманске куће и 103 хришћанске куће уз још 8 кућа дубровачких грађана. Српске цркве у Сарајеву спомиње и не баш увијек поуздани турски путописац Евлија Челебија, који каже „Цркве хришћана Срба и Латина су у добром стању“. Превод фермана султана Ахмеда III из 1729. године:

„Најспособнијем кадији муслимана, главном управитељу правовјерника, извору врлине и убјеђења, који уздиже знаке Шериата и вјере, одабранику нарочите милости владару који пружа сваку помоћ. Мевлана Сарајевском кадији, нека му се повећају његове врлине. Када дође високи царски знак, нека се зна ово: Заповједник племенитих заповједника садашњи босански беглербег Ахмед-паша, нека су му трајне његове високе особине, послао је на моју Порту среће писмо и изложио ово:

Прије извјесног времена у Сарајеву је на Вароши потпуно изгорила стара црква, која припада српско-православној раји, те је с одобрењем поправљен један дио. Пошто би они хтјели да је поправе на старом темељу и у пријашњем облику онако како је у шериатској дозволи, то се приликом увиђаја и мјерења на лицу мјеста показало, да њен стари темељ има у дужину 23 аршина, у ширину 21 и у висину 13 аршина, те да има 8 прозора и 3 врата. У вези с тим он је поднио предлог, да се у смислу хуџета који се налази у њиховим рукама изврши поправак на старом темељу без икаква проширења и повисивања. Пошто стварно у њеној близини и околици нема друге цркве осим споменуте цркве и пошто она чини да се је сирота раја ту усталила, то је молио да се изда моја часна заповијест која ће садржавати царско одобрење за поправак наведене цркве.

Зато сам, у смислу часне јетве која се налази у њиховим рукама, наредио, ако је то црква која им је остављена од царског освојења, да их нико не омета у њеном поправљању на старом темељу, али без икаквог проширивања и повисивања не повећавајући ништа. Заповиједио сам ово: Када дође, треба да поступиш по мом наређењу, које је о том издато, и да се својски постараш и ствар извидиш. Ако је споменута црква стара која им је остављена од царског освојења, онда у смислу часне јетве која се налази у њиховим рукама, немој допустити да их ко омета код поправка оних мјеста које треба поправити на старом темељу и у оквиру шериатске дозволе без икаква проширења и повисивања не додајући ништа. Али треба да пазиш да се под тим видом не би дала могућност прекорачења старог стања.

Тако да знаш, на мој часни знак да се ослониш.

Писано крајем ребиа II 1142 године.

У заштићеном Цариграду.“

 

ИЗВОР: Hamid Hadžibegović, Stara pravoslavna crkva u Sarajevu po turskim dokumentima u njenom muzeju, Naše starine II, Sarajevo 1954.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

http://www.plemenito.com/sr/ferman-sultana-ahmeda-iii-za-obnovu-stare-crkve-u-sarajevu-/o249

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *