„ГЛАС СРПСКЕ“ ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Вјесници слободе (1): Ослободиоци стигли на Аранђеловдан 1918.

Подели:

Ујутро 31. октобра 1918. у Бањалуци је власт преузео новоформирани Одбор Народног вијећа, на чијем је челу био свештеник Никола Костић. Након пет дана официри бивше аустроугарске војске напокон су напустили бањалучки гарнизон. Како преноси „Народна воља“, орган бањалучког Одбора, „свијета на станици је било доста, али ни на чијем оку није било сузе“.

Прва јединица српске војске стигла је у Бањалуку возом из Загреба на Аранђеловдан 1918. у 17 часова. На жељезничкој станици је ове вјеснике слободе дочекао цијели град. Из воза изађоше мајор Драгољуб Љ. Бајаловић и капетан Тодор Б. Илић, а „иза тога почели су из вагона излазити војници српски, обучени у походно одијело са ратном спремом. Било их је много више, и војника и официра, него што је у први мах јављено. Дошло је и једно читаво одјељење машинских пушака, са много мазги, телефонско одјељење, један топ итд…“.

Иако се 18 година касније вратио у наш град, а 1938. му додијелисмо и звање почасног грађанина, небројено пута сам се увјерио да Бањалучани о њему не знају готово ништа. Од 1938. је и једна од најљепших бањалучких улица (данас Петра Прерадовића) прозвана по њему. Данас, након готово стотину година, само једна улица у Буџаку, не много важна, носи име Драгољуба Бајаловића. Ако сам добро обавијештен, његова фотографија коју доноси данашњи „Глас Српске“ је прва коју Бањалучани имају прилику да виде.

Драгољуб Љ. Бајаловић, од оца Љубомира и мајке Марије, рођен је 23. фебруара 1881. у Београду. Након завршених шест разреда гимназије, 1897. постаје питомац 30. класе Ниже војне академије, одакле након двије године излази у чину пјешадијског потпоручника. Вишу школу Војне академије похађао је 1905-1907. Биће да се на војничку каријеру одлучио под утицајем оца Љубомира (Београд, 1847-1892), потпуковника и војног писца, својевремено ађутанта краља Милана Обреновића.

Управо кад је постао питомац, у Београду је формирано борилачко друштво „Српски мач“. Бајаловић постаје изванредан мачевалац. Када је 1900. под окриљем Војне академије основана Официрска школа борења, Драгољуб постаје помоћник Шарла Дусеа, сјајног учитеља мачевања.

Женио са двапут. Прва му је супруга била Књажевчанка Анка, кћи др Милорада Гођевца, једног од оснивача Српског комитета, који је већ 1904. упутио прву чету у Македонију у борбу против Турака. Већ годину касније четнички покрет се силно разбуктао. Анка (Књажевац, 1890 – Њујорк, 1983) је прва жена која је докторирала на Правном факултету Београдског универзитета (1932). Са њом је стекао кћери Катарину (1910) и Ружицу (1914). Растали су се 1921. Након двије године Драгољуб се оженио Сплићанком Анком Личних, са којом је стекао кћи Марију (1924).

У војној служби је релативно брзо напредовао од поручника (1904) до пуковника (1924). И на томе је стао. Чак 16 година, све до 19. августа 1940, када је пензионисан, носио је чин пуковника.

Као командир 1. чете 3. батаљона 4. пјешадијског прекобројног (ужичког) пука, којим је командовао пуковник Стеван Хаџић, рањен је у десну шаку, испод десне плећке и у мишицу у борбама са Бугарима на Великом Говедарнику 5. јула 1913.

Страшне године Првог свјетског рата учиниле су да му породица доживи голготу небројених других српских породица. Његова сестра Радојка звана Ројка, прва аматерска српска глумица, остала је у Београду, док је Наталија рат провела у избјеглиштву. Драгољуб и његов млађи брат Димитрије су подијелили судбину својих сабораца на Солунском фронту, а средњи брат, Димитрије, у току рата је са ужом породицом боравио у Марсеју и Ници. У „Београдским новинама“ и „Великој Србији“ из ратног периода може да се пронађе низ порука, пуних љубави, зебње и бриге, које су размјењивали чланови породице.

У окупираном Београду му је 1917. умрла мајка Марија. Госпођа Мариола, одрасла у породици Бајаловића, а коју су сматрали и звали сестром, преминула је од упале средњег уха исте године у логору у Нежидеру, гдје је била заточена са својом породицом.

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник, Архив Републике Српске

http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Vjesnici-slobode-1-Oslobodioci-stigli-na-Arandjelovdan-1918/223015.html

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *