Горан Ж. Комар, Ћирилични натпис у невесињском селу Јасена

Подели:

Село Јасена лежу у веома пространој крашкој површи која се простире јужно од планинског гребена Вележа. Некропола која чува ћирилични натпис налази се јужно од главног дијела села.

Натпис је у два наврата објавио заслужни епиграфичар проф. Марко Вего[1]. Његово тумачење, међутим, није до краја исправно и стиче се утисак да се уважени претходник краће задржао на лицу мјеста, или, могуће, није био на некрополи у Јасени него је натпис пружен на темељу неког снимка или одливка. Овакав утисак се стиче и због тврдње да је некропола састављена од шездесет и два стећка типа сандука изговорене од Шефика Бешлагића[2]. М. Вего казује о различитим типовима споменика, али овај споменик са натписом означава као сандук. Некропола је састављена од великог броја плоча међу којима има и јако великих и четири сандука. На једној плочи (2,35 х 1,85 х 0,50 м), на њеној западној страни, урезан је натпис Мрђића о којем је овдје ријеч. Поред ове некрополе, којом доминира велики крст позициониран у непосредној близини, сјевероисточно (3,12 х 1,17 х 0,44 м), више стотина метара источно, крај куће Славка Буквића, лежи још једна јако велика плоча коју је Ш. Бешлагић означио као сандук који, по њему, носи и натпис. Натпис на овој плочи нисам уочио и поред идеалног поподневног свијетла. Треба, ипак, нагласити да је површина плоче јако оштећена и да су управо у западном, надглавном дијелу, уочљива највећа оштећења и разарања коризивним процесом који је фрагментовао кречњак у дубини од више сантиметара.

Натпис са некрополе у Јасени је, прије Вега, објављен од стране Вида Вулетића-Вукасовића и Љубе Стојановића – погрешно.

Непосредним увидом протеклих дана нађено је да је натпис нестручно и дјелимично маркиран фарбом што сам последњих година уочио на неколико средњевјековних натписа у области Невесиња (Горња Трусина), Дабра (Љути До), Билеће (Радмиловић Дубрава) и Гацка (Дулићи). О томе сам известио Завод за заштиту споменика у Бања Луци.

Марко Вего је натпис у Јасени пружио на начин да је његовим читањем постигнута пуна логичност натписа. Он, пружајући неадекватну латиничну транскрипцију, натпис чита на сљедећи начин: +A se leži MilobratЬ MrЬđićЬ (MrЬćićЬ) s dobrimЬ sinomЬ s IvanišemЬ. Bih živomu radЬ a mЬrtva saranihЬ (sahranih)[3].

Тешкоће се јављају код последње ријечи натписа: „САРАНИХЬ“ за коју, види се то и површним погледом, једноставно нема мјеста у простору који је обиљежен завршним знаком: Ь. Пажљивом анализом словних знакова види се да је овдје у питању сасвим други глагол: „СРЕТАМЬ“.

Да видимо како заправо изгледа натпис у Јасени.

index

 

Дакле, натпис гласи: „+ А се лежи Милобрат Мрђић с добрим сином с Иванишем. Бих живому рад, а мртва сретам“.

М. Вего је у свом Зборнику (1964, том III) пружио посве нејасан снимак натписа који није употребљив, али је његова потпуна логичност одбијала од предузимања пута и непосредног увида. Ипак, увидом на лицу мјеста, уочена је неодрживост ријечи: „саранихь“ и због недостатка простора за њено уклесавање и због тога што овдје једноставно не пише тако. Милобрат Мрђић наиме казује да се радовао доброме сину, а сада га мртва среће (дочекује). М. Вего није видио слово „омега“ које се јавља поред „О“ у имену Милобратовом. Лично, вјерујем да је то доказ да он није видио овај натпис на лицу мјеста[4].

У првоме реду натписа постоји „омега“ након слова „О“, а клесар дослиједно употребљава танки полуглас. Но, биће то важно за коначно разријешење натписа, он тај полуглас у одређеним ситуацијама „приљубљује“ одговарајућим словима. То управо чини у последњој ријечи другог реда, а то ће учинити и у последњој ријечи натписа, што је код М. Вега могло изазвати забуну уколико се служио снимком или неким одливком. У непосредном увиду, увјерен сам, овај аутор би правилно прочитао последњу ријеч. Када се пажљиво погледа завршетак другог реда натписа, тада ће се видјети да је танки полуглас својом мало искошеном окомитом линијом уграђен у слово „Д“ те формира његову десну ножицу. Исти поступак је поновљен у завршници натписа гдје је десна нога слова „М“ клесаног као асиметрично „М“ (тендира облику са укрштеним ногама), својствено и ранијим периодима, пројектована у линију која „избија“ из облине омче танког полугласа. Иначе, клесар је „М“ израдио у три варијанте: обло, изразито угласто и ово последње асимитрично које подсјећа на „М“ са укрштеним ногама.

Но, овакви пропусти ни случајно не умањују вриједност рада М. Вега на босанскохерцеговачкој средњевјековној епиграфици. Аутор је скренуо пажњу на податке о Мрђићима казујући да се хумска породица Мрђић јавља у повељи великог кнеза Андрије из 1247-1249. године, те да их има у Требињу у првој половини 15. вијека. Он натпис правилно опредјељује 15. вијеку[5].

Ипак, било би занимљиво погледати још нешто. У селу Фатница, у предјелу средњевјковне жупе, постоји високи украшени сандук са вишередним ћириличним натписом на источној ужој страни. Натпис сам, као ревидирани, објавио у часопису „Слово“[6]. Покојник коме је израђен споменик у Фатници носи име Иван Мрчић што је исто као Мрђић. Могуће је да се на тај начин ово старо хумско презиме јавља и у Фатници 15. вијека, јер је натпис на тај начин датиран. Опажа се, међутим, пажљивим маркирањем словних знакова овог натписа, још нешто. Извјесна сличност словних облика са натписом у Јасени. И овдје је клесар уметнуо танки полуглас у слова,  па је чак једно слово „Л“ располутио наглавачке окренутим полугласом (ред VII). Слово „В“ клесано је на исти начин (ред I), а одређена слова, попут „Х“ (ред III, VII) и „У“ (ред VIII, IX) формирају карактеристичне завијутке. И поред одређених разлика, ваља скренути пажњу на идентично уклесано слово „Е“ у оба натписа. У натпису из Јасене, у проблематичној последњој ријечи натписа, једно мало, чек тешко уочљиво надредно „Е“,  клесано је орјентисано према горе. Ово слово има потпуно праву „окомиту“ линију, подсјећајући на брзописно „Е“, а исто такво „Е“ се налази у натпису Ивана Мрчића у фатници (ред VII). И слово „Ж“, иако се разликује у првом реду натписа Ивана Мрчића, надаље је, по својој асиметричности, идентично натпису у Јасени. Клесар је и у натпису у Фатници комбиновао „омегу“.

Вјерујем да је овдје у питању још један носилац знаменитог старог хумског презимена. Постоји и одређена сличност у облику слова ова два натписа.

index

 

Натпис Ивана Мрчића у Фатници (ревизија Г. К., 2010. г.)

Закључак

Коначно је разријешен натпис у невесињском селу Јасена који се у односу на тумачење М. Вега најкрупније разликује у последној ријечи. Указано је и на извјесне сличности у погледу графије са натписом Ивана Мрчића у Фатници. Пружен је поглед на два ћирилична натписа 15. вијека који састављају исто презиме и врло сличан начин клесања слова.

 

[1] M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus III, Sarajevo, 1964, 43, br. 173; M. Vego, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1980, 261, 262

[2] Š. Bešlagić, Stećci. Kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 352

[3] M. Vego, Iz istorije…, 262

[4] Још једном, казивао сам у више наврата, метод гипсаног одливка не може служити за разријешења натписа, као што то није могуће чинити помоћу фотографских снимака натписа. Вјерујем да су такви методи сасвим прихватљиви за израде копија натписа који служе музејским поставкама.

[5] M. Vego, Iz istorije…, 262

[6] Г. Ж. Комар, Ћирилични натписи из источне Херцеговине, Слово, год. VIII, број 34-35, Никшић, 2011, 151

 

http://www.plemenito.com/sr/goran-z–komar,-cirilicni-natpis-u-nevesinjskom-selu-jasena-/o156

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *