ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНИЦИ (10) – МРДАК ЛУБУРИЋ – ВОЈВОДА БИЛЕЋКИ

Подели:

mrdak-luburic

Аутор: Биљана Ристић

 

Поверење је реч коју многи схватају олако и исто тако и употребљавају.

За људе који су прије 140 година повели битку за слободу то је била реч од пресудног значаја. Коме се поверити, кога одабрати за саборца, кога одабрати за чувара тајни, коме указати поверење? Поверење, истина, сумња некако иду заједно у тим бурним временима али како разабрати бистру и мудру одлуку ко је за шта спреман?

Пред ким можете истрести истину и намеру да сте нешто наумили, а да то не крене као поплава, не расплине се и не направи пошаст да се не „обије“ о главу оном што је рекао.

Тешка времена, тешке одлуке.

Времена да загрми земља од вековног уједања, да небо проплаче јауком од погледа упртих ка њему, погледа који траже спас и наду.

У Устанку 1875. године у Херцеговини сами се људи издвојили по снази, умећу, чојству, мудрости. Сами се организовали да воде нејаке, да бране немоћне, да траже несмело, да враћају своје давно отето.

Сами се издвојили, сами се удружили, свезани повјерењем један у другог везом снажном детета са мајком. И било где да се одвоји остаје та веза од Бога дата, мачем и огњем поверена, раном и сузом искована.

Све је ово био Мрдак Лубурић – војвода билећки.

Када је требало буну дизати ту је Мрдак, када је требало ране видати и ту је Мрдак, када је требало леђа чувати опет Мрдак. Када је требало скривати где је Стојан Ковачевић опет Мрдак и када је требало преговарати – Мрдак.

Могу ли једна плећа све то изнети, све издржати? Од чега су? Од народа су, са камена уз гусле задојена, слободе жељна, хвале вредна.

 

Текст уз одобрење уредника преузет са адресе: http://slobodnahercegovina.com/hercegovacki-ustanici-10-mrdak-luburic-vojvoda-bilecki/

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *