Хасанагиница је српска народна балада, која је настала између 1646. и 1649. у Имотској крајини и преносила се са кољена на кољена по Имотском и околини, постојећи тако у усменом облику, док ју није записао 1774. године италијански путописац и етнограф Алберто Фортис називајући је „морлачка балада“. Назив „Морлак“ употребљавао се за Србе, најчешће из Далмације. Данас Хасанагиницу неки сматрају „бошњачком“ усменом баладом: „Хасанагиница је служила и као предложак за прву бошњачку оперу, а премијерно је изведена у Сарајеву 2000“. Међутим, велики писци Европе сматрали су Хасанагиницу српском пјесмом, па тако и један од браће Грим – Јакоб, Хасанагиницу ставља међу остале српске народне пјесме. Ево шта каже у писму од 16. јула 1816. године, упућеног чувеном правнику, оснивачу правно-историјске школе, своме професору Ф.К. Савињију(1779-1861):
„Овим вам шаљем један превод српских народних песама, за које ми рече Вилхелм (његов брат – ЛМК) да га желите имати, и за којег Вас молим да ми га згодном приликом повратите. Свежина и лепота песама и саветодавна помоћ Копитара (сада можда најученијег слависте), повукла ме тада у Беч, да их проучавам на изворном језику, али сам отада морао да их напустим. У оригиналу се налази и позната дивна песма о Хасан-аги, коју је Гете понемачио из Фортисовог италијанског превода; у оригиналу је још простија и лепша. Сем прве књижице у Бечу већ има од тада још једна друга, јача, али све само српски… Једва да има нешто осредње међу свим овим песмама, већ су све оне сачувале живу снагу и благослов, који почива на невином народном песништву. Ја сам прву књигу приказао у Бечком литерарном листу“.
ИЗВОР: Лазо М. Костић, Странци о српским народним песмама, Мелбурн, 1964.
ПРИРЕДИЛА: Редакција
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.