Манојлово четворојеванђеље настало је почетком XIV вијека. Име је добио по своме аутору, писару и илуминатору, Манојлу Грку. Име аутора овог четворојеванђеља откривају два маргинална записа, на л. 3r пише: „Манојло Грк писа сие книги“. На л. 19v је записано: „Хлап сидише при мни егда пишах“, што можда говори о имену наручиоца књиге. У науци се ово четворојеванђеље назива још и Мостарско по мјесту гдје је пронађено. Грчко поријекло писара четворојеванђеља показује и запис на л. 32, који садржи на грчки језик преведен почетак дела Лукиног јеванђеља (I,26). Чува се у Архиву Српске академија наука и уметности.
Манојло Грк је аутор и Дивошевог четворојеванђеља. О Манојлу Грку зна се веома мало. Сигурно је као профани писар дуго година провео на српском терену и одлично познавао језик на којем је преписивао и илуминирао наручење књиге.
Од Манојловог четворојеванђеља сачувано је само 32 листа исписана на пергаменту уставним типом ћирилице. Величина је 13X19 цм. Четворојеванђеље је веома оштећено од пожара, тако да је сав украс доста потамнео. На сачуваним листовима четворојеванђеља налазе се одломци из Матејевог, Марковог и Лукиног јеванђеља.
Рукопис је у цијелини подјељен на Амонијеве и опширне главе које су исписане на хоризонталним маргинама, а њихов попис је дјелимично сачуван на л. 10v пред Марковим и на л. 31v пред Лукиним јеванђељем. У рукопису су сачувани и остаци литургијске подјеле према обрасцима источне цркве на л. 3v, 6v, 12v и 30.
Од орнаментике сачуване су заставице и иницијали. Прву заставицу налазимо на почетку глава јеванђеља по Марку (л. 10v). Образују је три ромбоидна мотива везаних чворова окачена о ивице оквира украшеног малим кружићима. Мотив везаних чворова веома је распрострањен у српским рукописима тога времена. Орнамент малих кружића је могао илуминатор да преузме са пластике у дворовима Котроманића.
Друга заставица је сачувана на почетку јеванђеља по Марку (л. 11r). Она је образована лозицом испуњеном флоралним орнаментима. Та заставица је као и иницијал З на почетку текста јако оштећена, тако да се орнаменти једва разазнају, а могу се идентификовати помоћу сличности тога мотива у другим рукописима.
Трећа заставица је изнад главе јеванђеља по Луки (л. 31v). Њу образују три реда уланчаних прстенова, док је лијево палмета. Контуре прстенова су црвене, а основа окер и сивкастозелена. Такав орнамент налазимо и у другим српским средњовјековним рукописима. Ове заставице, према Сперанском, представљају општа мјеста и не доносе ништа ново. Међутим, већ је Сперански истакао занимљивост иницијала од којих један има елементе тератологије, а други образује људску фигуру. Тај иницијал се налази на листу 24r. Представљена је људска фигура која држи палмово дрво са стаблом декоративно стилизовано при дну гдје је уњет крстић.
Извор: Драгољуб Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997; Мара Харисијадис, Илуминација рукописа босанског порекла у средњем веку, ГЛАС CCCLIV, Одељење историјских наука, књига 6, Београд 1988.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
http://www.plemenito.com/sr/manojlovo-cetvorojevandjelje-/o125
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.