Млетачки зборник настао је крајем XIV или почетком XV вијека. Тачног датирања нема, јер је рукопис прекинут, тако да не достаје колофон, који је вјероватно постојао, због тога не знамо ништа ни о писцу ни о лицу које је наручило Зборник. Приближно датирање заснива се на палеографској и језичкој анализи рукописа.
Зборник је врло близак Хваловом зборнику, и по језику, али још више по прилозима и њиховом распореду, истом као у Хваловом зборнику, бар што се тиче текстова који су сачувани. Рукопис се први пут помиње 1719. године, а 1794. већ се њиме бавио Ј. Добровски, који је описао његову садржину. Чува се у Венецији у Библиотеци св. Марка.Рукопис је писан љепше и читкије него Хвалов, а и слова су нешто већа.
Језик рукописа је јако икавизиран, има нешто млађе форме и под утицајем је народног језика, али има и пуно недоследности јер су често исте ријечи написане на разне начине.
Први дио Зборника чини четворојеванђеље, иза којег слиједи Апокалипса,непотпун праксапостол, затим четири апокрифна текста: посланице епископа тирског Доротеја о 68 ученика Господњих и Епифанија о апостолима и два апокрифа о Павлову „обхожденију и мученију“. Затим слиједе Дјела апостолска и њихове посланице.
Четворојеванђеље у Млетачком зборнику писано је на пергаменту и хартији уставним типом ћирилице (л. 1-127). По својој садржајној структури четворојеванђеље припада млађој редакцији старијих јужнословенских четворојеванђеља која поред подјеле на Амонијеве и опширне главе са пописом опширних глава пред јеванђељима садржи у уводном дијелу Еусебијеву Посланицу Кипријану о хармонији јеванђеља са таблицом (л. 1-7), као примјера ради, Четворојеванђеље дијака Бунила из XIII вијека, или хиландарски рукопис бр. 407.
Праксапостол у Млетачком зборнику почиње Декалогом (л. 143-144v), а послије Посланице Доротеја Тирског о ученицима господњим (л. 147-148v) и два хагиографска списа о апостолу Павлу, Обхожденије апостола Павла (л. 148v-149) и Мучење апостола Павла (л. 149-149v), слиједе Дјела апостолска, апостолске и Павлове посланице, које се прекидају на првој страни Посланице Јеврејима. Пред Дјелима апостолским са пописом опширних глава налази се Пролог (л. 149v-151) и Историјско сказаније о Дјелима апостолским(л. 154-155). Један повећи пролог се налази и пред апостолским посланицама (л. 193-196v), а краћа сказанија, начетци, написанија и напомене са пописом глава налазе се пред свим апостолским посланицама (л. 194-214v). На крају сваке апостолске посланице налазе се краће егзегетске белешке о посланицама и броју стихова у њима.
Пред Павловим посланицама налази се један већи предговор, Прво слово апостола Павла прид чита(н)нем (л. 215-224v), а затим слиједе Павлове посланице са пописом глава и краћим егзегетским биљешкама до почетка Посланице Јеврејима која је изгубљена (л. 289v).
Апокалипса у Млетачком зборнику (л. 127-143) има наслов благовиден еже wт Iов(а)на написано бi. Текст је написан у два ступца и подељен на исти број глава као и Апокалипса у Хваловом зборнику. Главе су, изузимајући осамнаесту, груписане на хоризонталним маргинама изнад или испод текста. Бројна разночтенија у насловима глава, а и самом тексту, говори да Апокалипсе у Хваловом и Млетачком зборнику не припадају истој рукописној грани, већ да представљају различите изданке заједничке јужнословенске изворне матице.
Осим Дивошева јеванђеља и Хвалова зборника Млетачки зборник садржи најбогатију и најзанимљивију илуминацију међу ћирилским рукописима босанског поријекла. У Млетачком зборнику у првом дијелу исписаном на пергаменту су четири јеванђеља, чије заставице на почецима текста указују на тијесну повезаност са илуминацијом Никољског јеванђеља.
Тако се на почетку јеванђеља по Матеју (л.9r) налази заставица правоугаоног, скоро квадратног облика, украшена са два ромба окачена о ивице оквира, орнаменталној схеми коју налазимо у низу босанских рукописа, од којих се Млетачки зборник разликује само дотле непознатим стилизованим флоралним орнаментима и љиљанима, изнад горње ивице. Одговарајућа заставица у Никољском јеванђељи ума исту схему, али се разликује по уњетим орнаментима, крунама и љиљанима. Иницијал К има истоветну стилизацију као у Никољском јеванђељу.
На почетку текста јеванђеља по Марку (л. 45r) је заставица украшена граном са круном при врху, указујући на велику сличност са одговарајућом заставицом у Никољском јеванђељу. Исто тако је иницијал З који образује змај сличан са Никољским иницијалом.
Поводом круна изречено је мишљење да су Млетачки зборник као и Никољско јеванђеље рађени за краљевски двор, што је веома вјеродостојно, с обзиром да су владари свакако жељели да имају раскошно украшене рукописе, као што су то жељели великодостојници, као Хрвоје Вукчић.
Међутим, док су у изузетно раскошни Хрвојев мисал уњети само његов грб и љиљани, инсигније његове породице, а изостављене су круне, у Млетачком зборнику и Никољском јеванђељу налазе се осим љиљана и круне, што указује да су били намјењени за краљевски двор.
На почетку јеванђеља по Луки (л. 61r) правоугаона, скоро квадратна заставица украшена је орнаментима ромбоидног облика у које су уњети стилизовани кринови. Док се та заставица, за коју нам није позната паралела међу босанским рукописима, доста разликује од одговарајуће у Никољском јеванђељу, иницијал П скоро је истоветан са оним који се налазе на почетку јеванђела по Луки у Никољском јеванђељу.
На почетку јеванђеља по Јовану је заставица која је по схеми сродна одговарајућој у Никољском јеванђељу, али по мотиву уњетом у медаљоне те правоугаоне заставице доста се разликују, пошто је овдје представљен анђео који спутава аждају, што одговара тексту Апокалипсе (Откров. Јована 20,1,2).
Испред почетка свих јеванђеља су њихови симболи, анђео, лав, во и орао. Они су рад другог мајстора овог рукописа.
У другом дијелу овог зборника, исписаном на хартији, од листа 144 налази се текст десет заповјести (Декалог), према петој књизи Мојсијевој. Изнад почетка тог текста је велика заставица у коју су уписана два ромба. У ромбу лијево је композиција Христа са четири симбола јеванђелиста, односно Христа у тетраморфу. У ромбу десно је стојећа фигура са нимбом, брадом и дугом бијелом косом, која представља Мојсија на гори крај несагориве купине. Ова композиција представља трећу главу друге књиге Мојсијеве (II,3,2). Изван ромбова су три лица, два анђела и једно које представља брадатог човјека који упире поглед према Мојсију.
На крају последњег апокрифа, при крају тога текста (л. 155v) насликана је велика композиција која представља једанаест апостола и изнад њих два анђела. То је илустрација Дјела апостолских, и то прве главе (I, 1-26), гдје је ријеч о два човјека у бијелим одјећама који се обраћају апостолима објашњавајући им Вазнесење Христово. Христос из те сцене је представљен на следећој страници у кружном медаљону уписаном у велику правоугаону заставицу и окруженог знацима тетраморфа, који овдје добијају специјално обиљежје, јер су осим анђеља лав и во представљени са људским ликом и крилима. На тај начин овдје је комбинован опис који се налази у Јовановом Откровењу (4, 1-19) и визија Језикиља (I, 1-28). Христос у тетраморфу се јавља у сцени Страшног суда, тако да ове две сцене доносе Вазнесење и Страшни суд.
Посланице које слиједе Дјелима апостолским имају изнад почетка текста минијатуре или декоративне заставице.
Прва заставица налази се изнад Јаковљеве посланице. У ту заставицу је уњет ауторски портрет апостола Јакова (л. 194r). Сличан је портрет изнад почетка Петрове посланице (л. 198v).
На почетку друге Петрове посланице је заставица у коју су уписана два круга. У лијевом је орао, а у десном четвороножац (јагње) који у устима држи крст. Веома сличну заставицу налазимо у Никољском и Даничићевом јеванђељу.
Прва Јованова посланица украшена је заставицом правоугаоног облика у коју је уњета врежа са лепезастим крајевима и палметицама. Стилски сродно конципиран орнамент садржи заставица на почетку јеванђеља по Марку у Даничићевом јеванђељу, али се врежа тамо разликује по стилизацији (л. 207v).
На почетку Павлове посланице Римљанима (л. 226v) јавља се нов декоративни елеменат – пет редова малих ромбова у које су уњети златни љиљани, док се осам љиљана налази изнад горње ивице.
Изнад Павлове посланице Коринћанима (л. 241v) налази се заставица правоугаоног облика образована са пет редова уланчаних прстенова. При основи заставице је уњет грб подељен на четири поља. У једном од њих је мали крст.
Веома је занимљива заставица на почетку друге посланице Коринћанима (л. 255v). У правоугаонику заставице је представљен апостол Павле који сједи лијево и диктира текст своје посланице апостолу Луки који сједи десно. Појава два аутора на минијатурама рукописа налази се и у византијској умјетности.
Међутим, овај рукопис је посебно занимљив по стилу минијатура. Костими насликаних фигура показују нове елементе дотле непознате у минијатурном сликарству Босне и Херцеговине и указују на узоре са Запада.
ИЗВОР: Драгољуб Драгојловић, Историја српске књижевности у средњовековној босанској држави, Нови Сад 1997; Мара Харисијадис, Илуминација рукописа босанског порекла у средњем веку, ГЛАС CCCLIV Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука, књига 6, Београд 1988; Herta Kuna, Hrestomatija starije bosanske književnosti, Sarajevo 1974.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
http://www.plemenito.com/sr/mletacki-zbornik-/o159
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.