Некропола стећака Калуфи у Крековима

Подели:

ka12

Некропола Калуфи највећа је некропола стећака у Босни и Херцеговини.  Броји 462 стећка, од чега 295 плоча, 150 сандука, 3 сљемењака и 14 античких сполија у секундарној употреби. Простире се на површини од око 18000 м 2. Стећци су клесани од кречњака бољег квалитета, већином правилно обликовани, али има примјерака слабије обраде и чак аморфних.

Основна оријентација споменика је запад-исток, тј. са отклоном сјеверозапад-југоисток према природном пружању терена. У правцу сјевер-југ, тј. сјевероисток-југозапад, оријентисано је свега 7 стећака.

Украшено је 14 плоча, 28 сандука, 2 сљемењака, укупно  44 споменика.

Попис украшених стећака

  1. Сандук – на водоравној страни мач.
  2. Високи сандук – на водоравној страни мач.
  3. Плоча – на водоравној страни мач.
  4. Плоча – на водоравној страни трака која означава двоструки гроб.
  5. Сандук – на јужној бочној страни полумјесец, а на сјеверној бочној страни штит са мачем.
  6. Сандук – на водоравној страни штит са мачем, а на источној бочној страни тордирани вијенац.
  7. Сандук на постољу – на водоравној страни тордирани вијенац.
  8. Сандук – на водоравној страни мач и тордирани вијенац.
  9. Високи сандук на постољу – на јужној бочној страни штит са мачем, а

на сјеверној бочној страни коњ.

  1. Сандук на постољу – на водоравној страни штит са мачем.
  2. Преваљен сандук на постољу – на водоравној страни штит са мачем.
  3. Сандук – на водоравној страни тордирани вијенац.
  4. Високи сандук на постољу – на водоравној страни тордирани вијенац, на сјеверној бочној страни сцена: јахач и женска фигура која држи узде. На западној чеоној страни назире се фигура мушкарца са копљем.
  5. Преваљен сљемењак на постољу – на видљивој бочној страни је украсни мотив штапа.
  6. Плоча – на водоравној страни су два напоредо постављена тордирана вијенца.
  7. Сандук – на водоравној страни приказ мача.
  8. Сандук – на водоравној страни приказ мача.
  9. Сандук – на водоравној страни су два мотива: штит са мачем и розета у тордираном вијенцу.
  10. Плоча – на водоравној страни је розета.
  11. Сандук – на водоравној страни је бордура од повијене лозице са тролистовима.
  12. Преваљен високи сандук са постољем. На свим усправним странама има фриз од повијене лозице, а испод њега стилизоване аркаде.
  13. Сандук – на водоравној страни тордирани вијенац.
  14. Сандук – на водоравној страни је штит са двије косе пречке, а испод њега је мач.
  15. Плоча – на водоравној страни трака.
  16. Сандук (склизнуо) – на водоравној страни мотив полумјесеца.
  17. Плоча (склизнула на пут) – на водоравној страни трака.
  18. Сандук – на водоравној страни јаче истакнут пластични круг.
  19. Утонула плоча – на водоравној страни мотив полумјесеца.
  20. Утонула плоча – на водоравној страни урезан крст.
  21. Дугачак и узак сандук – на водоравној страни урезан је антропоморфни крст.
  22. Сандук – на водоравној страни су мотиви полумјесеца и розете.
  23. Сандук – на водоравној страни је мотив мача.
  24. Нагнути сандук – на водоравној страни приказ мача.
  25. Плоча – на водоравној страни приказ мача.
  26. Плоча – на водоравној страни урезан мач.
  27. Плоча – на водоравној страни три повеће пластичне полујабуке.
  28. Плоча – на водоравној страни двије повеће пластичне полујабуке.
  29. Сандук – на водоравној страни мотив мача.
  30. Плоча – на водоравној страни је стилизован крст чији се усправни кракови завршавају мотивом сидра.
  31. Плоча – на водоравној страни је стилизован крст са два попречна крака. Горњи усправни крак завршава се мотивом сидра. Испод крста су два кружића и полумјесец.
  32. Сандук – на водоравној страни су прикази фигуре мушкарца, штита са мачем и полумјесец.
  33. Високи сљемењак – на врху усправних страна има фриз у облику обичне пластичне врпце.
  34. Дјелимично окрњен високи сандук. На источној, западној и сјеверној страни је фриз од повијене лозице са тролистовима. На западној чеоној страни, испод фриза, је урезана сцена лова на јелена, уоквирена тордираном траком. На источној чеоној страни је урезан велики штит, а испод њега мач. На штиту је коса пруга и полумјесец. На сјеверној бочној страни, уоквирена тордираном траком, је урезана сцена турнира са 4 витеза коњаника. На јужној бочној страни су двије хоризонтално постављене сцене. Дијели их тордирана трака. У горњем дијелу је урезана сцена мјешовитог кола. Доња сцена приказује двобој витезова на коњима. Између њих стоји жена која придржава узде оба коња. Иза витезова је по једна мушка фигура са копљем.
  35. Сандук – на водоравној страни је урезан мотив мача.

Украси на некрополи Калуфи су ограничени на неколико мотива као што су: статусни мотиви –  мач, штит као хералдички знак, мач и штап; од симболичних мотива – розета, полумјесец, пластичне полујабуке  и крст: обични, са двоструким попречним краком или сидром на завршецима кракова, и антропоморфни. Од декроративних мотива понављају се тордирани вијенци и кругови. Заступљене бордуре на неколико споменика су у виду тордиране траке или повијене лозице са тролистовима. Распоред мотива је врло поједностављен. Најчешће се јављају на водоравној страни плоча или сандука, сами, а понекад у комбинацији највише да два до три мотива.

Архитектонски мотив се јавља на једном сандуку чије су све усправне плохе украшене “сараценским” аркадама.

Људске фигуре појављују се на 2 споменика: бр.13и 41- мушка фигура са штитом и мачем. Најукрашенији је сандук бр. 43 са неколико урезаних сцена: турнир, двобој, коло и  лов.

Антички комади се налазе на источном рубном подручју некрополе. Заступљени су 1 ципус, 7 плоча са жљебовима, блокови са рупама за кланфе или за олово и плоче са оштећеним профилима. Не зна се тачно одакле су сви ти дијелови довучени ни каквим су зградама припадали. Античко поријекло се може одредити на основу прецизног рада и римских мјера (Сергејевски, 1948., 56-57, споменици бр. 14 – 27).

Некропола Калуфи се по одабиру и обради украсних мотива уклапа у остале некрополе Невесињског поља, али и много шире, у некрополе на подручју источне Херцеговине XIV и XV вијека. Како се у близини налази и мала некропола Рајков камен са крстачом, а крстача има и на неколико локалитета у Невесињском пољу, некропола у Крековима је вјероватно служила као активно гробље и почетком XVI вијека.

 

Извр: Комисија/Повјеренство за очување националних споменика БиХ, Предсједавајућа комисије Љиљан Шево; Објављено у „Службеном гласнику БиХ“, број 47/04.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

http://www.plemenito.com/sr/nekropola-stecaka-kalufi-u-krekovima–/o119

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *