ЊЕМЦИ О СТРЕЉАЊУ У ПРИЈЕДОРУ 1941: „за то је било довољно само бити Србин“

Подели:

Одвођење људи са Козаре у Јасеновац

О томе како су се понашале усташе у Приједору према српском становништву писао је и „Командант полубатаљона њемачке 718 дивизије“ јављајући 8. августа 1941. својој команди у Загребу:

„Влада општа, изванредна потиштеност услијед догађаја који су се одиграли прошле недјеље када су усташе, према подацима поузданих људи (дир. гимназије, среског начелника, вође фолксдојчера итд.) пред очима становника и без икакве истраге стријељали најмање 200 људи. Број стријељаних изван Приједора је, наводно знатно већи. Околност да су стријељања извршена скоро без икаквог избора – за то је било довољно само бити Србин – донијела је као посљедицу осјећање несигурности међу становништвом“.

И док су непријатељске снаге још жариле и палиле по поткозарским селима, њихов командант – заповједник санског здруга генерал Румлер, пожурио је да министарству домобранства – Главном стожеру у Загребу, 17. августа 1941. године пошаље „Извјешће о поубијаним четницима“ (устаницима, женама и дјеци – примј. аутора). У овом извјештају, поред осталог, стоји:

„ 1. Приликом акције противу побуњеника убијено је, што у борби са побуњеницима, што стријељањем (поубијано) и то:

– у котару Босански Нови – Костајница, Бос. Крупа   2000 људи

– у котару Приједор око                                                  1.500 људи

– у котару Сански Мост око                                            3.000 људи

– у котару Босански Петровац око                                 1.000 људи

– у котару Бањалука                                                            500 људи

– у котару Кључ, Варцар-Вакуф, и Јајце око                  2.000 људи

свега: око 10.000 људи“

Овај број сигурно не одговара стварном броју жртава, јер се не спомињу побијени у Босанској Дубици и околини. С друге стране, извјештај генерала Румлера обухватио је период од 17. августа 1941. године, управо вријеме када је отпочињала непријатељска офанзива Румлерових кољача на сектору Козаре. То је била прва офанзива непријатеља на Козару, мања него она из 1942. године, али исто тако погубна по српско становништво Козаре.

 

ИЗВОР: Dragutin Ćurguz, Milorad Vignjević, Drugi krajiški narodnooslobodilački partizanski (kozarski) odred „Mladen Stojanović“, Prijedor 1982.

ПРИРЕДИЛА: Редакција

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *