Писане податке о становништву на територијама које припадају данашњим земљама Босни и Херцеговини немамо до 9. вијека. Међутим, постоје материјални докази о рано-средњовјековном насељавању Словена на Балкан. Археологија сазнањаПрочитај даље

  О српским спахијама под турском владом Осим турских спахија у Босни, о којима се и сувише доста знаде, ми готово кроз сву епоху турске владавине налазимо имена српских „спахија“,Прочитај даље

Аутор: Миодраг М. Вулин САЖЕТАК: Област Змијање (централни део Босанске крајине) заузима још од половине 16. века сав простор измећу крајишких река Врбаса на истоку и Сане на западу, планинеПрочитај даље

На локалитету Црквина у Гласиначком пољу код Сокоца, од 1. до 31. јула 2013. вршена су археолошка истраживања током којих је потврђено народно предање да је на овом мјесту билаПрочитај даље

Повеља бана Кулина написана је 29. августа 1189. представља први сачувани дипломатски документ Срба у Босни писанћирилицом на српском језику, и гдје је први пут поменуто словенско име града ДубровникаПрочитај даље

Једна од најпосебнијих институција и појава у средњовјековној босанској држави била је тзв. „црква босанска“ и њени чланови „крстјани“. У историографији ни данас не постоји једно устаљено мишљење о овомПрочитај даље

Друга половина 19. вијека у, од стране Аустро-Угарске, окупираној Босни и Херцеговини, вријеме је када српска национална мисао долази до изражаја и код босанско-херцеговачких муслимана. Пре свега српском националном покретуПрочитај даље

До почетка 13. вијека сви словенски народи на Балкану у страним списима и правним документима називају се општим именом „Sclavi-Славини“. Тако нпр. Саксонац Готшалк који је живио на двору хрватскогПрочитај даље

Најстарији домаћи извор који говори о идентитету босанског становништва у средњем вијеку, и то још док се босанска држава није проширила на Хум и Јужни Далмацију, а на Запад сеПрочитај даље