Колико су стара спорења Срба и Хрвата о историјским и другим правима на Босну и Херцеговину свједочи и једно писмо београдског универзитетског професора и водећег српског историчара тога времена Станоја Станојевића који пише одговор свом колеги Ферди Шишићу. Наиме, након што је Шишић 1909. године у Љубљани одржао предавање о историјском праву Хрвата на Босну и Херцеговину које је објављено у тадашњој штампи, Станојевић му је одговорио писмом чије фрагменте нам је пренио Лазо М. Костић посредством њемачког превода који му је једино био доступан.
Костић у својој књизи „Историјска и слична права на Босну и Херцеговину“ (Баден, 1968.) на странама 224-225 пише како Станојевић није имао намјеру да полемише са Шишићем зато што та расправа не би водила ничему, а и због тога што – како Костић наводи – Срби имају сто пута више историјских права на Босну и Херцеговину. Из тих разлога писмо има сљедећи садржај.
|
„Кад сам прочитао Вашу књигу у којој тражите БиХ за Хрвате на основу историјских права, сетио сам се једне важне и поучне епизоде из древне прошлости. Кад су једном Гали напали Рим, Римљани нису могли, тако вешти у правној науци, разумети како Гали смеју наваљивати на Рим кад немају за такво поступање никаквог правног основа. Изасланик римског народа и сената упитао је са патосом галског команданта: ‘Какво је Ваше право на Рим?’. А овај је одговорио: ‘Наше право налази се на врху наших мачева’.
Тај исти одговор даће Срби Хрватима оног дана кад дође до велике борбе о Босну и Херцеговину. Наше право је наша народна снага. Право наше народне снаге и наших бајонета биће важније и снажније од вашег права које може на ваги да се измери.
Ви Хрвати једва ћете разумети ту борбу читавог народа за свој живот и опстанак, јер је прошло скоро сто година откако сте заборавили како се умире и откад браните ваша права само речима и говорима. Један народ који је, као што сами признајете „од своје воље изабрао краљем угарског краља Коломана“, не може схватити велику народну борбу за опстанак.
Борба српског народа у БиХ биће велика народна борба. Ви и Ваши господари не треба да падате у заблуду. Кад наш народ и наша војска ступе у тај велики свети рат, нећемо ући у то клање да освајамо земље и бранимо права. Не, ми полазимо у борбу да бранимо наш живот. Јер без БиХ нема живота Србији и Црној Гори. Јер Босна и Херцеговина су српском народу – то треба добро да упамтите Ви и Ваши господари – оно што и сама Србија или Црна Гора…“
Ово писмо је прво битно било објављено у књизи Л. фон Сидланда (псеудоним непознатог хрватског аутора) у Бечу 1918. године, а затим 1943. преведено на „хрватски“.
На овом мјесту треба написати пар биографских цртица и о самом Лази М. Костићу како би избјегли честу заблуду да се ради о великом српском пјеснику. Иако, културном и интелектуалном величином можда и превазилази – мада је о томе незахвално говорити -свог имењака, Лазо је неправедно скоро потпуно заборављен. Рођен у Врановићима, у Боки 1897. године у породици која је дала 13 свештеника одлази на студије богословије са којих прелази на право. Право докторира у Франкфурту, а затим држи наставу из предмета са јавноправне катедре на факултетима у Суботици и Љубљани. Као врло плодан аутор потврђује се не само у области права, него и у сфери статистике, економије и историје. Иако је био оснивач претходнице Економског факултета у Београду, од суда части исте установе, по окончању рата, бива осуђен зато што је био члан комесарске управе Милана Аћимовића. Државни суд ФНРЈ никада није покретао питање било какве одговорности професора Костића, али он бира да остане у изгнанству све до своје смрти 1979. године и поред позива његових колега Милана Бартоша и Михаила Константиновића и нуђења високог положаја ако се врати. Питање Костићеве рехабилитације у српском јавном дискурсу покренуо је Војислав Шешељ. Наиме, Шешељ је у издању Српске радикалне странке објавио сабрана дјела Лазе М. Костића. Чињеницу да су постигнути веома скромни домети потврђује и потреба писања ових биографских напомена.
Приредио: Срђан Јосиповић
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.