Један од многобројних препознатљивих мотива Гламоча којем ми гламочани не посвећујемо довољно пажње је и наше Глуво коло. Гламочко глуво коло, коло српског Православног народа гламочког краја а и шире, које је два пута проглашавано за најбоље коло европског континента а од 1982. године „UNESCO“ га је уврстио у свјетску културну баштину. Баш на мјесто које оно само по себи заслужује али га ми не осјећамо довољно нашим па ето тек овлаш га споменемо у каквој „пригодној” ситуацији.
Коло се игра без музике, тактове дају ударци ногу горштака о земљу и звонки трептаји гердана на дјевојачким грудима. Турски закони бјеше окрутни, па тако Срби, односно раја, нису смјели привлачити велику пажњу на себе те су коло играли у тишини. Из тог разлога коло се зове „Глуво“. Коловођа у стилу `арамбаше изговара команде које се поштују. На команду, покрети и кораци играча се мјењају а самим тим и звук који дају кораци и гердан. У исто вријеме коло зрачи мушком снагом и дјевојачком њежношћу.
Коло као дио социјалног живота људи тог времена поред саме забаве служило је још много чему. У њему су се прије свега бирале дјевојке за удају, кршне и кадре (способне) да испуне све породичне захтјеве који би се пред њих ставили. Исто тако ни коловођа не би могао бити баш свако, обично је то био најјачи или најљепши момак у групи. У једном дијелу тај исти момак, горштак и `арамбаша, тако што клекне док дјевојку држи за руку показује поштовање према својој, често пута, будућој жени. Једном од стубова његовог домаћинства. Оној која треба да му роди дијецу, будуће `ајдуке и `арамбаше…
Слична кола, под другачијим називима се играју и у другим крајевима гдје живе Срби. Тако постоји: “ Ђикац“ на Кордуну, “Личко глуво коло“ у Лици, итд.
Требамо ли дозволити да се и са нашим колом неко други поноси, присвајајући га, прекрајајући га и предјевајући му име? Тихо присвајање Гламочког глувог кола можете видјети и на следећим линковима:
https://avaz.ba/vijesti/…/402567/glamoc-grade-mali-carigrade
https://faktor.ba/…/entuzijasti-ga-cuvaju-od-zaborava-glamo…
Све горе поменуто показује коло у облику у којем се смјело и могло играти у доба његовог настанка. Сваком кореографу је дозвољено да он по свом нахођењу мјења кореографију али неопходно је да изворни облик кола остане сачуван као и услови његовог настанка…
ИЗВОР: НАШ ГЛАМОЧ
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.