Povodom brošure Hrvoja Bošnjanina: „Kome pripada Herceg – Bosna“ (1940. godine)

Podjela_Kraljevine_SHS_na_33_oblasti.jpg
Podeli:

BiH na mapi Kraljevine SHS koja je 1922. godine podjeljena na 33 oblasti

„Došla nam je do ruke jedna brošura, štampana ovih dana u Sarajevu, pod pseudonimom nekog Hrvoja Bošnjanina, u kojoj se na jedan bestijalan način dokazuje nacionalna i etnička pripadnost Bosne i Hercegovine. Pa ne samo da je ove dve Srpske pokrajine strpao u frankovačku zobnicu, nego je po popu Dukljaninu čak šta više, pokrstio čitavu Crnu Goru u „Crvenu Hrvatsku“ i sve Crnogorce u „Crvene Hrvate“, gde nikad nije bilo Hrvata, ni od zakletve.

Isto tako, pisati i tvrditi da su Bosna i Hercegovina isključivo Hrvatske zemlje, da su svi muslimani čistokrvni, pravi koreniti Hrvati i da su Srbi naselili ove zemlje posle dolaska Turaka, znači krajnju neozbiljnost i fanatizam, koji nepoznaje granice dozvoljenoga, te se ne bi trebalo ni osvrnuti na ovakve gluposti i piskaranja. Ali kada se mržnja Hrvoja Bošnjanina na Srbe pretvori u fanatizam i ludost, onda je on kadar da ide toliko daleko i ustvrdi, da u opšte, u srednjem veku u Bosni i Hercegovini nije bilo Srba, jedino ako se mogao naći koji begunac, koji je emigrirao iz Srbije.

Ako malo snishodimo Hrvoju Bošnjaninu i za časak dozvolimo da su današnji Srbi kasnije se doselili u ove krajeve, da su svi Bogumili prešli u islam ili katoličanstvo, onda ćemo opet doći do logičkog zaključka da su oni bili po veri i običajima bliži Srbima nego Hrvatima, jer najnovijim naučnim delima, koja su priznata, kao istoriskim istraživanjima i pronalascima spomenika iz bogumilske vere, utvrđeno je i nepobitno dokazano, da je „bosanska crkva“ po svom veroispovedanju bila ništa drugo, nego pravoslavna crkva, od koje se nije mnogo u suštini diferencirala, a koja je bila otsečna i otrgnuta iz krila istočne crkve, a ostavljena na milost i nemilost progonima napadne rimokatoličke crkve, od koje je bila proglašena: „bogumilskom“, „šizmatičkom“, „patarenskom“, „kršćanskom“, „bosanska crkva“, samo ne pravoslavnom, kao što je to bio slučaj u novije vreme sa ćirilicom u Bosni, koja da se ne bi zvala svojim pravim imenom, bila je na silu proglašena „bosančicom“. Ali, mi znamo čiji su to planovi i kome je sve to išlo u račun.

Ali za sada ostavimo bestijanje, jezuitske metode i naklapanja „Hrvoja Bošnjanina“, koji nikakvim sofizmima i sitničarenjem ne odbrani i neposvoji Srpsku Bosnu i Hercegovinu, kao što ni Janko ne odbrani Vladislava mrtva“.

Mi mu savetujemo i poručujemo, i ovo je poruka i odluka svih Srba Bosne i Hercegovine, koji su danas u ovom pitanju jednodušni, svi kao jedan, da ne zabada trn u zdravu nogu. Jer Herceg-Bosna su opasan mamac i golem zalogaj, pa se bojimo da mu u velikoj revnosti dokazivanja, kome pripada Herceg-Bosna, koje za nas nisu tera ikognita, ne zapadne u grlo kao što Njegoš kaže da: „Velja kruška u grlo zapadne“.

Pa je mnogo bolje i pametnije da se mane ćorava posla i da ne zaboravi onu narodnu: „Ko traži veće, izgubi ono iz vreće“.

Još je bezočnije huškanje braće Muslimana protivu Srba, od strane „Hrvoja Bošnjanina“, koji u svom poslu ne bira sredstva (jer cilj opravdava sredstvo), pokušavajući da na jedan lažan i nedostojan način ubaci mržnju među jednokrvnom braćom. Kao da Muslimani i Srbi ne znaju ko je „Hrvoje Bošnjanin“. Ali, oni znaju i to, da se treba čuvati Danajaca i kad darove nose. Muslimani Bosne i Hercegovine znaju šta rade. Oni netrebaju kljukanje ni sa koje strane. Njima treba reći istinu. Nisu oni malodobni, da ne znaju kojim će putem poći. Petvekovna zajednica življenja i umiranja, deljenje dobra i zla, etnička pomešanost i nerazlučivost, kao i tradicionalna snošljivost između Srba i Muslimana, jesu najbolje jamstvo i putokaz za braću Muslimane. Ovo je dogma i istina, koju niko ne može oporeći. Pa ni Hrvoje Bošnjanin, svojim podmetanjem i denuncijama protiv Srba, neće uspeti da nas zavadi s braćom Muslimanima, niti će nas moći ubediti ikoga, da su Bosna i Hercegovina Hrvatske zemlje.

V. P.“

„Pastirski glas“, Kragujevac, god. IV, br. 24, 1. april 1940, str. 1. i 3.

Donirajte ili se reklamirajte na „Srbi u Bosni i Hercegovini kroz epohe i sudbine“ jedinom sajtu na svijetu koji opisuje život našeg naroda na prostorima BiH od naseljavanja Srba u 7. vijeku do odbrambeno-otadžbinskog rata a kroz prizme političke, kulturne i duhovne istorije.
Podeli:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top