Поздрав др Николаја Велимировића Босанцима и Херцеговцима

Подели:

Пише: Васа Костић

Ми долазимо из Србије, долазимо са једног острва слободе, где живи три милиона браће ваше. Ми вам доносимо три поздрава из три милиона срца, три поздрава, три молбе

Тачно месец дана уочи Првог балканског рата 8. септембра 1912. године у Сарајеву говорио је млади теолог из Србије Др. Николај Велимировић (1881-1956). Била је свечана прослава десетогодишњице Друштва Просвјете.

Поздрав је поновљен у Календару друштва Просвјете  за 1913. годину, који је уредио Николајев вршњак Ристо Радуловић.

Поздрав Николајев гласи :

„ Једнокрвна браћо и браћо по идеалима.

Ми долазимо из Србије, долазимо са једног острва слободе, где живи три милиона браће ваше. Ми вам доносимо три поздрава из три милиона срца, три поздрава, три молбе.

Први поздрав гласи органи-зујте се.  Нека ваша организација буде чврста и моћна.

Чврста ће бити ако буде имала само један велики циљ, коме ће бити,  потчињени сви остали циљеви, моћна ће бити, ако се сви нађете на једном делу, у правцу ка томе једноме великоме циљу. Организујте се  само: Нека организација преставља један мудри реализам са идеалном основом.  Ставите у основ  свог делања три велика начела: Родољубље,  просвету и веру. На томе основу зидали су своју зграду и дигли је сви велики народи из прошлости и садашњости, и  нису се преварили.  Зидајмо грађевину која ће надживети нас. За велика културно национална дела у наше време потребује се и велика и чврста организација. Органузујте се, дакле.

To вам је први поздрав, први поздрав,  прва молба.

Други поздрав гласи р а д и т е. Рад је постао синоним с нашим  столећем. Никад се није на земљи више радило но што се данас ради. У  наше време дани су страховито окраћали.

Изрека рано лези, а рано устани мора се данас изменити и гласити доцкан лези, a рано  устани. Много је великих открића учинило модерно време, но највеће је несумњиво откриће, да је  одгонетка сваке праве величине рад.  Ко више ради мора триумфовати над оним ко мање  ради. На томе данас почива социална селекција.

И социална и природна наука доказује то. Са овима је једнодушна  и религија, са својим тврђењем, да ће се ономе ко има доста и ради додати још, а ономе ко има мало, и то мало држи  закопано под нерадом, одузеће се и то мало. Радом појединачним постиже се и много, но радом организованим далеко више… Радите дакле.

To вам је други поздрав, други поздрав, друга молба.

Трећи поздрав гласи истрајте. Узалуд су и  највеће мисли и најлепше речи, ако се нема истрајности у започетом делу.  Ми Срби тако смо много започињали, да се од сад морамо озбиљно чувати, да се не прочујемо као народ многих почетака. Боље је једноме истрајати до краја, но стотине почињати и не дочињати. Тајна свих надчовечанских дела, тајна свих могућих немогућности, које су створене у свету, лежи у истрајности, верујте ми.

Погледајте, колико истрајно-сти  потребује једна  спортивна ствар као што је аеронаутика, колико истрајности и колико жртава . Куд и камо више истрајности потребују наши културни и национални идеали, који за нас не значе спорт но живот. Истрајност је лака за онога ко је прожет трима великим начелима родољубљем, просветом  и вером.  Запојте целу своју организацију и цео свој рад једним великим светим духом пламеним духом родољубља, хуманим  духом просветности и  узвишеним духом  вере, истрајаћете.

To вам је трећи поздрав, трећи поздрав, трећа молба.

Нас неколико,  који смо дошли овамо из Србије, можемо вам саопштити та три поздрава, која потичу из три милиона  братских срца, но љубав, која вам је послала та три  поздрава немогуће је саопштити вам, јер је она сувише велика.

Организујте се, радите,  истрајте !»

 

http://www.snd-us.com/sloboda-online/1737-pozdrav-dr-nikolaja-velimirovica-bosancima-i-hercegovcima.html

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *