Стећак из Доње Згошће код Какња, познат у литератури као Згошћански стећак, најукрашенији је споменик из средњг вијека са подручја средњовјековне државе Котроманића. Ема Мазрак са Катедре за историју и теорију умјетности из Сарајева, понудила је ново иконографско тумачење приказа са Згошћанског стећка. Пошто је њен рад опширан овдје доносимо само завршни дио рада тј. „Закључна разматрања“.
Закључна разматрања
Симболика сљемењака се веже, врло логично за вјеровања оних који су испод њега сахрањени. Архитектонски рјешен стећак у обличју вјечног пребивалишта, прате архитектурални, фигурални и симболички мотиви Небеског Јерусалима у којему би покојник желио наћи своје мјесто. Описујући призоре из живота, наглашава се моћ и обиље у којем живи. Како се то на самом почетку истакнуло, сматрамо да је сљемењак посвећен двојици високих властелина који су у крвном сродству, можда браћи, с тим да је један од њих био ипак вишег друштвеног ранга. На то нам указују двије фигуре на прочељу у богатим униформама, гдје налазимо да је она лијева у нешто раскошнијој, а затим двојица витезова који предводе свечану поворку. На симболику „двојице”, изравно се вежу и призори из лова, али и двије птице на гранама дрвета, двојица слуга који придржавају два коња, хералдички мотиви крај Дрвета живота и слично.
Посебно питање које нећемо овдје отварати, је питање односа сљемењака и ступца, стилски и иконографски веома повезаних, али мораћемо споменути само један сегмент наших истраживања који се односи на натпис са ступца. На основу копије ступца из Глиптотеке успјели смо прочитати име Батала, а не Бакула, како је то ишчитао Трухелка. Батало је историјски документована личност у великом броју краљевских повеља, која дјелује крајем XIV вијека, ако се то име, наравно, односи на њега. Откривен је и његов маузолеј у Турбету код Травника, па тако закључујемо да се он само појављује као свједок на натпису са ступца који се и данас настоји дешифровати.
Први пут је Батало свједок у повељи краља Дабише издатој 15. IV. 1392., када краљ дарује два села Хрвоју Вукчићу, у Трстивници село Какањ, и у Луци село Храст. Његово се име појављује и на повељема краљице Јелене, те краља Стјепана Остоје, а сматра се да је умро између 1400. и 1402. године. У анализе начина на који је његово име доспјело на стубац и у каквом је оно контексту, нећемо се упуштати, него ћемо та питања оставити некоме ко је компетентнији за ову, прије свега, историјску проблематику средњовјековне Босне. Дотакнути ћемо се још појединих ликовних елемената сљемењака који можда имају дубље значење.
Оно што нам пада у очи проматрајући розете са западне чеоне и јужне бочне стране је шестеролист који лежи у основи сваке. Иако се розете често представљају с различитим бројем латица на великом броју стећака, овакво инсистирање на броју шест доводи нас до сљедећих закључака: на одређеним мисијама новца Стјепана II. Котроманића се у штиту као грб појављује шестеролисна розета, а такође, изнад кациге и пречке је цвијет са шест латица. И један од археолошких налаза из цркве св. Николе у Милима код Високог (гробнице Котроманића) је прстен печатњак са шестеролисном розетом, веома сличном оној са штита, а коју окружује по вањском рубу низ малих звјездица. Шестеролист такође проналазимо на неким од печата краља Твртка I. и II. Такве нас аналогије могу довести и до одређенијих претпоставки, како је заиста овај сљемењак могао припадати некоме из династије Котроманића или, пак, некоме веома блиском њима.
Још један хералдички мотив који се веже за сљемењак пронашли смо на новцу Твртка II. Котроманића и неколицини других споменика. Наиме, ради се о мотиву крина који се јавља код дугог ловца: три раздвојене лиске крина повезане у доњем дијелу правоугаоном траком. Овај мотив откривамо на реверсу мисије новца Твртка II и то уз фигуру св. Григорија Назијанског. Тихомир Главаш ове новце датира (од) 1428. године, но упитно је да ли је овај хералдички мотив могао постојати и раније, јер се у веома сличном облику јавља и на сачуваном капителу с Бобовца, а нажалост, многе карике у нумизматици средњовјековне Босне недостају. Овакав хералдички мотив се може повезати и са брокатном тканином пронађеној у цркви св. Николе у Милима, те илуминацијом Никољског еванђеља. На почетку Матејева Еванђеља, у заглављу проналазимо сличне елементе као на сљемењаку. На његовој доњој линији, у средишњем дијелу стоје три крина. Онај у средини је слично обликован као на сљемењаку, брокатној тканини приписаној краљу Твртку I. и новцу Твртка II. Никољско еванђеље се датира у крај XIV. и почетак XV. вијека. Иако је овакав мотив веома раширен, њега у овоме случају не можемо окарактерисати као декоративног.
По типовима шљемова/кацига, оружја, одјеће и уопште начина израде стећак се такође може датирати у другу половину XIV. и почетак XV. вијек. Типови развијенијих кацига шиљастог тјемена и издуженијег завршетка јављају се почетком XIV., а конусног шљема са покретним шиљастим визиром у другој половини истог вијека. До сада није урађена студиознија анализа оклопа и опреме ових коњаника, што је изузетно важно у сагледавању цјелокупне слике витешке културе на простору средњовјековне Босне. Како су овакве представе на стећцима зависиле о раду умјетника који су их изводили а које карактеришу разнолике квалитете у изради (ретардација стила, рустичност, површинска интерпретација без улажења у детаље бојне опреме…), а сачувана грађа нас још само упућује на неколицину аналогних примјера из домене сфрагистике и нумизматике, стога би репрезенти какви се проналазе на сљемењаку из Згошће за нас требали бити веома драгоцјени, јер се ради о прилично исцрпној дескрипцији витешке опреме. Дрво живота које се појављује три пута на сљемењаку можемо повезати за оно представљено на наслону Судачке столице из Буковице код Коњица, а на чијој је горњој страни исклесана стилизована кацига опет са шестеролисном розетом. Сличне типове лиски на Дрвету живота са Судачке столице које подсјећају на листове храста, откривамо на стилизираном дрвету са седам листова представљеном с десне стране Небеског Јерусалима, уз крајњу десну кулу. Мотив петеролиста, који је тако чест на сљемењаку, проналази се и на круни Котроманића представљеној у рељефу надпрозорника горње палаче Бобовца, те на рељефу натпрозорника готичке бифоре из палате Травника, међутим, ради се о тако честом мотиву, да је просто немогуће давати му неко сасвим одређено значење.
Анализирајући рад скулптора, закључујемо да је цјелокупни фигурални и орнаментални плашт дјело једног умјетника, који је свакако, вјештији када су у питању орнаменталне форме рађене по одређеним шемама. Одреднице готичке израде су свакако најочитије, с тим да се скулптор теже сналази с људском фигурацијом. Да ли је он био умјетник из Приморја (неког већег градског средишта источне обале Јадрана), Моравске школе или „домаћи мајстор”, није лако утврдити. Свакако је иконографски програм везан у више сегмената за књижно сликарство, умјетност, хералдику и нумизматику средњовјековне Босне, а питање орнамента и њихове типологије, а које се открива у сличним обрисима и на простору Приморја и средњовјековне Србије, а и шире, није подробно разрађено у овоме тексту, јер се настојало фокусирати на иконографску подлогу сљемењака.
За датацију споменика смо изнијели одређену аргументацију, па је, стога, готово немогуће да је он настао у XIII., или, пак XVI. вијеку. Име Батало би свакако могло додатно појачати такве закључке. Иконографски концепт, Христа Суца, Небеског Јерусалима и двојице властелина с даровима је врло неуобичајен. Примат за иконографију Небеског Јерусалима налазимо у умјетности Запада, но у оваквој констелацији мотива нисмо пронашли сродне композиције. Ктиторске композиције су уобичајене на фрескама православних цркава, но, опет, не у оваквим односима. Због свих ових специфичности сматрамо да је идеја о ликовним презентацијама сљемењака потекла из крила Цркве босанске. Како се чини, везе литургијских књига и овога споменика су изнимно чврсте, но питања о предлошцима минијатурнога сликарства који су можда могли послужити скулптору за дијелове ове цјелине морају се оставити отворена. Отворена остају и она која би нам освијетлила које су се то хисторијске личности могле покопати под овим надгробником. На основу само ликовне анализе није у том смислу могуће износити сигурније констатације. Надамо се да ће ова отворена поглавља, која су, барем мало начета нашом анализом, понукати и заинтересирати научну јавност, како се овај наљепши средњовјековни споменик не би више остављао „по страни” и како би се освијетлиле везе наручилаца и овако комплексне умјетничке изведбе на овоме стећку.
Извор: Ема Мазрак, „Стећак сљемењак из Доње Згошће код Какња – ново иконографско тумачење“, Катедра за историју и теорију умјетности, Академија ликовних умјетности, Сарајево.
ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
http://www.plemenito.com/sr/stecak–sljemenjak-iz-donje-zgosce-kod-kaknja-%E2%80%93-novo-ikonografsko-tumacenje-/o146
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.