Структура аграрног становништва у БиХ након аустро-угарске окупације

Подели:

Према попису из 1879. године, у Босни и Херцеговини је било 95 490 земљопосједника, посједника кућа и ренти и слободних сељака, а кметова 84 942. Према подацима које даје Фајфалик (Dr A. Feifalik, „Ein neure aktueller Weg zur Lousung der bosnischen Agrarfrage“, Wien und Leipzig 1916.), на почетку окупације било је 6 000 до 7 000 породица ага и бегова, око 77 000 слободних сељака и око 85 000 кметова. Наведени подаци показују, без обзира на њихову непрецизност, да је у земљи на почетку окупације живјело више кметова него слободних сељака и да су кметови чинили најбројнију категорију пољопривредног становништва.

Фајфалик наводи да је у почетку окупације, од приближно 85 000 кметовских породица, око 60 000 било православних, а око 25 000 католичких. Број муслимана кметова био је занемарујуће мали. Са друге стране налазило се око 6 до 7 000 породица ага и бегова и 77 000 породица слободних сељака, од којих је највише 5% отпадало на хришћане.

Оваква социјална структура аграрног становништва по конфесијама везивала је аграрно питање са националним и потискивала његов класни садржај у позадину, што је дало могућност режиму да приступа аграрном питању као политичком, а не социјалном проблему.

 

Овај чланак је дио текста преузет из књиге Томислава Краљачића, „Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903)“ Сарајево 1987.

 

Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.
Подели:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *