04.07.2016 09:32 | Мр Бојан Стојнић
„Тежачко право“ је политичко-информативни лист Савеза земљорадника.
У његовом поднаслову стајало је „земљорадничке новине“. Гесло листа је било: „Брат је мио које вјере био“ и „Само Слога Сељака Спасава“. У почетку излажења листа 1926. његов власник, главни и одговорни уредник био је др Бранко Чубриловић, а од 1927. власници листа, поред др Б. Чубриловића, били су страначки функционери Чедомир Кокановић и Душан Бранковић, а уредници Ч. Кокановић и Милош Бањац. Почетком 1940. Кокановић је престао да буде међу власницима и уредницима листа, а његов стварни уредник од априла 1939. до априла 1941. био је др Драго Љубибратић.
„Тежачко право“ се залагало за политику народног споразума, за трајну сарадњу Срба и Хрвата сељака, односно за југословенску државу по мјери сељака. Лист је био противник усконационалног шовинизма и залагао се за „народњаштво као везу братске равноправности и једнакости, и социјалног окупљања свих потиштених друштвених слојева“.
Штампан је ћирилицом на четири до шест страница фолио формата. У почетку је излазио сваких десет, затим 15 дана, и на крају једном мјесечно. „Тежачко право“ штампано је у Штампарији Графички институт „Народна мисао“ у Београду, Штампарији „Душан Угреновић“ и Штампарији „Браћа Јакшић“ у Бањалуци. Лист је имао велики број сарадника и претплатника међу сељацима. У почетку је штампан у тиражу од 2.000 примјерака, а од 1939. у 3.500 примјерака.
За разлику од почетног излажења у јануару 1926, кад је штампано нередовно и у неколико бројева годишње, „Тежачко право“ је од 1. априла 1939. излазило редовно, сваког првог у мјесецу. Априлски број 1941. није изашао због почетка рата.
„Истина“
У поднаслову листа стајало је: „недељни ванпартијски лист за националну политику, трговину, економ. и привреду“, а стварно је „Истина“ била политички изборни лист и гласило Самосталне демократске странке, насљедница „Отаџбине“. Власник и одговорни уредник листа био је Урош Јовановић.
На првим страницама „Истина“ је доносила најважније домаће вијести и коментаре актуелне политичке ситуације, а посљедња је била резервисана за огласе, рекламе и конкурсе. Лист је оштро критиковао стање тадашње журналистике, наглашавајући да су новине „пуне криминалних извјештаја, самоубистава и дефраудација, као да је то одлика једина наше журналистике, за просвећивање народа“. „Истина“ је штампана ћирилицом и латиницом, на фолио формату, у Штампарији „Душан Угреновић“ Бањалуци и Штампарији М. Карића у Београду. Лист је излазио једном недјељно у раздобљу од фебруара 1926. до априла 1928. Имао је од двије до четири странице.
„Обласна политика“
„Обласна политика“ била је радикалски политички лист. Власник и одговорни уредник „Обласне политике“ био је Душан Дардић. Лист је уређивао Редакциони одбор. Један од сарадника листа био је Коста Мајкић. Лист је штампан ћирилицом, на фолио формату (54 цм), у Штампарији „Глас Крајине“ у Бањалуци. „Обласна политика“ излазила је једанпут недјељно у периоду од 10. децембра 1926. до 23. маја 1927. Укупно је изашло 14 бројева.
„Змијање“
„Змијање“ је културно-књижевни часопис. Његови покретачи су били др Јован Зубовић и Михаило Ђерић, а издавач Културно друштво „Змијање“ у Бањалуци. Часопис је уређивао Уређивачки одбор. Власник и одговорни уредник листа био је Стеван Глиговић. Покретање првог међуратног књижевног часописа у Бањалуци било је у вези са оживљавањем кочићевске традиције. „Змијање“ је покренуто с циљем његовања култа Петра Кочића, али и да помаже развитку и формирању нових књижевника. У часопису су објављени многобројни књижевни прилози, драмски фрагменти, оцјене и прикази књига и преглед часописа. Часопис је излазио кратко. Изашла су укупно два броја у 1927. Због непостојања читалаца, квалитетних сарадника и финансијских средстава, часопис се угасио у фебруару, након другог броја.
„Змијање“ је штампано ћирилицом и латиницом у Штампарији „Глас Крајине“ у Бањалуци. Сваки број је обиљежен засебно, на око тридесетак страна.
„Глас Босне“
У поднаслову је стајало: „независни недељни политички лист“. Власник и издавач за Конзорциј „Глас Босне“, као и главни и одговорни уредник био је Драган Голуб. „Глас Босне“ су 28. јуна 1927. покренули противници Пашића, присталице дисидентске групе радикала Веље Вукићевића из Врбаске области. Иако се декларисао као независан, лист је био страначки орган ове дисидентске групе.
Лист је излазио једанпут недјељно. Штампан је ћирилицом и латиницом, на фолио формату (54 цм) у Штампарији „Глас Крајине“ у Бањалуци. Престао је да излази 29. јануара 1928, а укупно је изашло 25 бројева.
„Истина“
„Истина“ је била радикалски политички изборни лист, који је излазио нередовно, за вријеме избора 1927. Завршетком избора лист је престао да излази. Штампан је ћирилицом на фолио формату.
Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске
http://www.glassrpske.com/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Stampa-u-Bosanskoj-Krajini-1906-1941-Tezacko-pravo-za-drzavu-po-mjeri-seljaka/212739.html
Донирајте или се рекламирајте на „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ једином сајту на свијету који описује живот нашег народа на просторима БиХ од насељавања Срба у 7. вијеку до одбрамбено-отаџбинског рата а кроз призме политичке, културне и духовне историје.