Кочићев осврт поводом брошуре Владимира Ћоровића о Мехмед-бегу Капетановићу-Љубушаку штампан је такође у првом броју сарајевске Отаџбине, а затим и у посебној књизи Кочићевих текстова из „Отаџбине“ (Сарајево, 1912). Ставови изнесени уПрочитај даље

0001    Чета се је мала подигнула 0002    од Кладуше, од града бијела, 0003    за њоме је Будалина Тале, 0004    а за Талом Осман-барјактаре, 0005    сви за њима Турци Кладушани. 0006    Отидоше уз Голију пусту, 0007    а кадПрочитај даље

Било је супротности између муслимана у граду и муслимана на селу. Феудалци и муслиманска интелигенција у Босни с презиром су се односили према муслиманима сељацима које су називали потурима. ЗабиљеженоПрочитај даље

  Пише Мехмед Селимовић ”Народна традиција је изванредна снага која животу и успесима једнога народа доприноси много. Традиција је скуп животног искуства, мисли, навика. Под утицајем традиције формира се једанПрочитај даље

Међу Голијанима већ стотинама година живи легенда која не оставља равнодушним ни њих, ни оне који је први пут чују.   (Исјечак из истраживачког материјала Радована Паповића о поријеклу иПрочитај даље

  Традиција  зеничких Срба по својим карактеристикама скоро  се подудара са сарајевским крајем, које је знатно доминантније заступљено у литератури,  због већег броја српског живља. Попис становништва из 1991. годинеПрочитај даље

фото: АТВ У ранијим временима, до женидбе момака и удаје дјевојака је долазило на различите начине. О женидби би, најчешће, прво почели говорити родитељи момка савјетујући му да погледа одређенуПрочитај даље

Још у раном дјетињству, од своје четрнаесте године дјевојчице почињу припремати спрему за удају. Оне су од ране младости училе ткати, прести, вести… Ако је у истом домаћинству живјело вишеПрочитај даље

слика етно удружење „Завичај“   Прело је један од облика женских моба (моба – обичај међусобног помагања на селу). Мобе се сазивају у различито доба године и дана у зависностиПрочитај даље