Због двоструке угрожености од девет хиљада војника контраофанзивних снага, и то борбене групе „Рудно“, која се кретала из правца Добоја и борбене групе „Панвиц“, која се кретала од Градишке, наређеноПрочитај даље

У трећој ратној години наступила је тешка политичка и војно-стратешка криза. Све неповољнија међународна ситуација за силе Осовине, која је дубински помутила односе унутар НДХ, одразила се и на бањалучкиПрочитај даље

Драматични догађаји за Бањалуку наступили су на самом крају 1943. године. У децембру те године Вермахт је на практично цјелокупном окупираном југословенском простору покренуо серију војних операција названих „Зимске операције“Прочитај даље

Устанак је прошао кроз кризну фазу када је сукоб између комунистичког језгра и прочетнички оријентисаних команданата дошао до врхунца крајем фебруара 1942. године, када је заповједник устаника на Мањачи УрошПрочитај даље

Судећи према наративним изворима и посредним подацима, у вријеме Априлског рата у Бањалуци је дјеловао Мјесни комитет (МК) Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Она је бројала око 40 чланова, подржана организацијомПрочитај даље

Дјеловање Виктора Гутића као стожерника је било пропагандно усмјерено на ширење и учвршћење усташког покрета у Босанској Крајини, првенствено међу муслиманским становништвом, које су нове власти жељеле да привуку наПрочитај даље

  Априлски рат 1941. завршио се муњевитом побједом сила Осовине и капитулацијом Војске Краљевине Југославије. У Загребу је 10. априла проглашена Независна држава Хрватска (НДХ), руковођена фашистичком хрватском организацијом усташаПрочитај даље

До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио уПрочитај даље

    Српска православна црква на подручjу Босанске краjине дуго jе осећала ране и ожиљке из времена Другог светског рата. Према званичним подацима из 1970. године, део данашње Епархиjе бихаћко-петровачке коjи jеПрочитај даље

    Кулен Вакуф, варошица jужно од Бихаћа, знана из српске епске поезиjе и као посед муслиманске спахиjске породице Куленовића.Српски Хомер Филип Вишњић овековечио jе тугу Кулинове љубе као почетакПрочитај даље